Смрт врховног вође Ирана, рахбара Алија Хамнеија, у муњевитом и застрашујућем америчко-израелском ваздушном удару на Техеран, представља шокантан и велики ударац на срце иранског режима, наводи спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
Истовремено, он каже да не треба имати ни најмању дилему око тога да ће Иранци наставити да се непоколебљиво и врло устрајно боре против својих непријатеља, како их они називају, “ционистичког режима и Америке”. “Иранци су врло постојани у томе да неће своју сувереност предати никоме”, истакао је Коркоделовић.
Скреће пажњу на вест, можда помало изненађујућу, од пре неколико дана, везано за састанак највишег верског и политичког вође Ирана, сада покојног Хамнеија, на коме је сачињена листа сукцесора свих оних који би могли бити ликвидирани у надолазећим ударима САД и Израела, која има практично четири степена.
“То се сада и одвија, објављују се полако званично имена погинулих, следи и процес избора новог рахбара, а како ствари стоје војска и полиција контролишу ситуацију. Ово нам у ствари говори да је имам Али Хамнеи био свестан шта га чека и рекао бих да је он мирно сачекао тај судњи тренутак”, каже Коркоделовић.
Он указује и на још једну важну чињеницу која се односи на шиитско поимање ислама, наводећи да та мањинска струја у муслиманском свету (15 одсто) сматра себе у неку руку “мученицима и паћеницима који се настоје жртвовати”.
Објашњава да то датира још од ВИИ века и 680. године, када је унук пророка Мухамеда био пугубљен у бици код Карбале. “Са својом мањинском војском шиита био је поражен у односу на већинску империјалну војску сунитског царства Језида. Од тада шиити сматрају да су потиснути од сунита, тог већинског крила ислама. Тако да, колико год ово био велики удар на Иран, народ то доживљава као судбину која је намењена шиитима током ево већ 14 векова”, објашњава саговорник.
Идуће догађаје он не жели да предвиђа, апострофирајући пак да се ужарени блискоисточни конфликт може још више разбуктати, чак и до неких, не дај боже, неслућених висина.
“Будући да народ у Техерану који се окупља након рахбарове смрти захтева освету, видећемо како ће се даље ствари развијати. Трамп и Израел су можда на ивици да употребе и нуклеарно оружје. Уопште се не бих упуштао у прогнозе о будућности, а нисам сигуран ни каква би могла бити посредничка улога Кине, Русије, арапског света итд.”, наглашава саговорник.
Упитан управо како види улогу Русије и Кине на Блиском истоку, имајући у виду велики геостратешки значај Ирана за две поменуте силе и у безбедносном и у енергетском смислу (Кина у великој мери зависи од увоза нафте из Ирана), те узајамне пријатељске и савезничке односе, а и у односу на улогу БРИКС-а у свему, Коркоделовић каже да се пред БРИКС може поставити питање – шта даље, али наглашава да је БРИКС ипак неодбрамбена формација.
“Реч је о пре свега економској иницијативи и сарадњи земаља у развоју… Мислим да Москва и Пекинг неће прелазити црвене линије и да ће се задржати на осуди напада на Иран, синоћ изреченој и на седници Савета безбедности УН”, закључио је Коркоделовић.
Симптом/М. М.
