Profesor u penziji Beogradskog univerziteta Žarko Korać ocenio je da će tekuća godina na unutrašnjopolitičkom planu biti izuzetno teška, čak, kako kaže, i teža od 2025, i naveo da će odrednicu i ton svemu davati problematičan, kao i zastrašujuće represivan odgovor vladajućeg režima Aleksandra Vučića na mnoge segmente društvenog života, ali i njegova sve veća izolovanost na međunarodnoj sceni.

“Dosta će se još stvari dešavati na političkoj sceni Srbije, a ono što se trenutno zbiva je vrlo loše. Aleksandar Vučić je izolovan. Njegova politika je potpuno krahirala na međunarodnom planu, dok je na unutrašnjem suočena sa ogromnim problemima. Imamo štrajk poljoprivrednika, mlekara, puno otpora unutar pravosuđa uz pokušaje “preuzimanja” te grane od strane izvršne vlasti. Režim pokušava da zakrpi i zatvori sve što može, posebno tamo gde bi mogao biti pozvan na odgovornost. Posebno opasno je sve ovo što se tiče medija, pre svega kada su posredi dve televizije samostalne od režima, N1 i Nova S. Za sve to vreme, traju protesti i bunt očito neće biti ugušen iako režim pogrešno veruje da hoće”, ističe Korać.

Na konstataciju da se čini da agresija i represija vlasti u društvu raste kako je broj učesnika na protestima nešto manji nego ranije, Korać kaže da će “pojačanjem represije samo biti pojačano i nezadovoljstvo građana”. Režim pokušava da preplaši građane i studente hapšenjem najaktivnijih među njima, navodi Korać, ističući da je to “potpuno pogrešna logika koja će povećati proteste”.

Govoreći na temu pravosuđa i nedavnog usvajanja tzv. Mrdićevih pravosudnih zakona u Skupštini, sagovornik ističe da je pravosuđe u jednoj meri pokazalo otpor te da se stoga izmenama zakona pokušavaju sprečiti sudije da budu nezavisne u svom radu.

“Ono što vlast najviše plaši je to što se podaci sa aplikacije Sky ne nalaze u rukama vlasti nego u Francuskoj. U budućnosti neko može da uzme određene snimke sa aplikacije i pokaže korupciju u najvišim redovima vlasti… Prisustvujemo slabljenju inače slabih demokratskih institucija, a režim se nada da će promenom zakona, izvlačenjem najgorih kriminalaca na ulice i daljim pretnjama, dovesti do stabilizacije svoje vlasti. To se neće dogoditi”, poručuje Korać.

Kada su u pitanju aktuelne teme i neka unutaropoziciona razmimoilaženja u susret izborima najavljenim za kraj godine, profesor je rekao da ono što na prvi pogled upada u oči jeste “ogromna samouverenost studentske liste jer studenti iskazuju tvrdnje da oni sami mogu dobiti preko 50 odsto glasova izašlih birača”.

Kako kaže, pomalo je čudno i što “studenti koji stoje iza te liste čak nijednom nisu ni spomenuli mogućnost postizborne koalicije sa proevropskim strankama koje će sigurno izaći na izbore”. “Za mene je to jako neobično. Verovanje da možeš sam osvojiti više od 50 odsto je velika sigurnost u svoju snagu. Ranija istraživanja su možda i imala zrno tog optimizma, mislim da poslednja nemaju”, istakao je Korać.

Kako se neke konture budućeg šireg opozicionog fronta naspram vlasti na izborima delimično mogu nazreti (studentska lista; proevropska opoziciona lista; desna/nacionalna lista koalicije NADA [Novi DSS–Monarhisti]), profesor je mišljenja da će “sem nacionalističke i proevropske opozicije, praktično sve ostale nazoviopozicione grupacije, zapravo raditi za SNS”. 

“Režim će nastojati da se što više raspu opozicioni glasovi koji neće otići studentskoj listi i možemo smatrati da će neke čudne grupacije i pojedinačne stranke izlaziti i pokušati oduzeti te opozicione glasove.”

On se na kraju posebno osvrnuo na momenat Demokratske stranke, ističući da ne razume šta radi DS. “To što radi je u stvari jedna vrsta samoukidanja. DS kaže da ne želi učestvovati na izborima, da svoje glasove prepušta studentskoj listi iako u ovom momentu niko i ne zna ko će činiti studentsku listu. Ono što mogu reći jeste da verujem da će promeniti politiku”, zaključio je profesor u penziji beogradskog Filozofskog fakulteta i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije (2001–2004).

Simptom/M. M.