Професор у пензији Београдског универзитета Жарко Кораћ оценио је да ће текућа година на унутрашњополитичком плану бити изузетно тешка, чак, како каже, и тежа од 2025, и навео да ће одредницу и тон свему давати проблематичан, као и застрашујуће репресиван одговор владајућег режима Александра Вучића на многе сегменте друштвеног живота, али и његова све већа изолованост на међународној сцени.
“Доста ће се још ствари дешавати на политичкој сцени Србије, а оно што се тренутно збива је врло лоше. Александар Вучић је изолован. Његова политика је потпуно крахирала на међународном плану, док је на унутрашњем суочена са огромним проблемима. Имамо штрајк пољопривредника, млекара, пуно отпора унутар правосуђа уз покушаје “преузимања” те гране од стране извршне власти. Режим покушава да закрпи и затвори све што може, посебно тамо где би могао бити позван на одговорност. Посебно опасно је све ово што се тиче медија, пре свега када су посреди две телевизије самосталне од режима, Н1 и Нова С. За све то време, трају протести и бунт очито неће бити угушен иако режим погрешно верује да хоће”, истиче Кораћ.
На констатацију да се чини да агресија и репресија власти у друштву расте како је број учесника на протестима нешто мањи него раније, Кораћ каже да ће “појачањем репресије само бити појачано и незадовољство грађана”. Режим покушава да преплаши грађане и студенте хапшењем најактивнијих међу њима, наводи Кораћ, истичући да је то “потпуно погрешна логика која ће повећати протесте”.
Говорећи на тему правосуђа и недавног усвајања тзв. Мрдићевих правосудних закона у Скупштини, саговорник истиче да је правосуђе у једној мери показало отпор те да се стога изменама закона покушавају спречити судије да буду независне у свом раду.
“Оно што власт највише плаши је то што се подаци са апликације Скy не налазе у рукама власти него у Француској. У будућности неко може да узме одређене снимке са апликације и покаже корупцију у највишим редовима власти… Присуствујемо слабљењу иначе слабих демократских институција, а режим се нада да ће променом закона, извлачењем најгорих криминалаца на улице и даљим претњама, довести до стабилизације своје власти. То се неће догодити”, поручује Кораћ.
Када су у питању актуелне теме и нека унутаропозициона размимоилажења у сусрет изборима најављеним за крај године, професор је рекао да оно што на први поглед упада у очи јесте “огромна самоувереност студентске листе јер студенти исказују тврдње да они сами могу добити преко 50 одсто гласова изашлих бирача”.
Како каже, помало је чудно и што “студенти који стоје иза те листе чак ниједном нису ни споменули могућност постизборне коалиције са проевропским странкама које ће сигурно изаћи на изборе”. “За мене је то јако необично. Веровање да можеш сам освојити више од 50 одсто је велика сигурност у своју снагу. Ранија истраживања су можда и имала зрно тог оптимизма, мислим да последња немају”, истакао је Кораћ.
Како се неке контуре будућег ширег опозиционог фронта наспрам власти на изборима делимично могу назрети (студентска листа; проевропска опозициона листа; десна/национална листа коалиције НАДА [Нови ДСС–Монархисти]), професор је мишљења да ће “сем националистичке и проевропске опозиције, практично све остале назовиопозиционе групације, заправо радити за СНС”.
“Режим ће настојати да се што више распу опозициони гласови који неће отићи студентској листи и можемо сматрати да ће неке чудне групације и појединачне странке излазити и покушати одузети те опозиционе гласове.”
Он се на крају посебно осврнуо на моменат Демократске странке, истичући да не разуме шта ради ДС. “То што ради је у ствари једна врста самоукидања. ДС каже да не жели учествовати на изборима, да своје гласове препушта студентској листи иако у овом моменту нико и не зна ко ће чинити студентску листу. Оно што могу рећи јесте да верујем да ће променити политику”, закључио је професор у пензији београдског Филозофског факултета и некадашњи потпредседник Владе Србије (2001–2004).
Симптом/М. М.
