Aleksandar Vučić je sistematski, etapno, u vremenskim razmacima, uništavao ostatke srpske državnosti na Kosovu, tako da preuzimanje obrazovanja i zdravstva (koji su funkcionisali po sistemu Srbije) od strane Prištine, ne bi trebalo nikoga da iznenadi, ocenjuje akademik Kosta Čavoški, navodeći da je sve to deo procesa gašenja institucija Srbije u južnoj pokrajini, započetog još prvim Briselskim sporazumom iz 2013.
Čavoški ističe da kada se uzmu u obzir sva davanja Prištini pod Vučićevom vlašću, počev od, kaže, telekomunikacija, elektroenergetskog sistema, preko registarskih tablica, integracije u sudstvo, policiju itd., ni najmanje nema mesta čuđenju.
“Vučić je obogaljio srpske institucije na KiM. On je predao sve ono što se sačuvalo do dolaska ove vlasti 2012, dozvolivši Prištini da “raširi” svoj pravni sistem i na sever KiM. Radi se o predaji i kapitulaciji u miru. Veoma utemeljeno i činjenično osnovano reč je o veleizdaji. Vučića i zovem veleizdajnikom u višestrukom povratu”, precizirao je akademik Čavoški.
Prema njegovim rečima, premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti samo sprovodi ono što mu je omogućeno i hoće da okonča uobličavanje samozvane kosovske države sa ciljem da i školstvo i zdravstvo inkorporira u kosovski sistem.
Na pitanje kako vidi tekuće procese u društvu u svetlu studentsko-građanske pobune koja traje od pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024, Čavoški kaže da su studenti evidentno probudili energiju kod ljudi i verovanje da su promene u ovoj zemlji moguće, ali iznosi rezerve po pitanju njihovog angažmana, načina ulaska u političku arenu, te kasnijeg nametanja ili diktiranja uslova ostalima.
“Posle studentske revolucije koja nije uspela i gde Vučić nije srušen s vlasti, oni niukoliko ne bi trebalo da postavljaju uslove etabliranim i strukturiranim političkim organizacijama. Ne znam koje su im procene, ne znam ni ko ih savetuje da misle da mogu nametati uslove ostalima, ali na taj način pokušavati da se predvodi opozicija, još i da se traži da se svi drugi povuku u stranu i da se podrži jedino studentska lista, nisam siguran koliko će doneti koristi i biti učinkovito”, objašnjava Čavoški.
Upitan šta bi, da može da savetuje opoziciju, rekao po pitanju izbornih kolona i najbolje iskoristljivosti najširih opozicionih potencijala na biralištima naspram aktuelne vlasti, akademik, uz ogradu da se time nije puno bavio, smatra da bi bilo bolje ići u nekoliko kolona.
“Sklon sam mišljenju da kad je više strana i grupacija, više se i glasova može sakupiti.”
Za njega će jedan od najvećih izazova u narednom periodu na širem političkom planu biti očuvanje neutralnosti zemlje, između, kako je rekao, suprotstavljenih i do krajnjih granica antagonizovanih Zapada i Istoka.
Ne negira da je Srbija u složenoj poziciji, okružena državama NATO-a. “Mi smo upućeni na Evropsku uniju pre svega iz privrednih razloga; to su trgovina, razmena proizvoda i usluga itd. Ne treba zaboraviti, takođe, veliki broj naših sunarodnika u evropskim državama. I ne samo da smo upućeni nego smo u dobroj meri i zavisni od EU. To međutim ne znači niti sme da znači da treba da razmišljamo o ulasku u Severnoatlantski (NATO) savez. Zemlje koje su ušle su poslale svoje borbene migove i tenkove Ukrajini, koji baš nisu bili za bacanje… Dakle, naš je interes da ostanemo neutralni i da budemo na sredini, jednoj ekvidistanci u odnosu na Zapad i Istok. Smatram da je to dugoročno najbolje rešenje za Srbiju”, zaključuje Kosta Čavoški, uz opasku da drugačije ne može biti jer je “Rusija daleko, i tek ako bi oni zauzeli Odesu i izbili na deltu Dunava, situacija bi se geopolitički mogla drastičnije izmeniti”.
Simptom/M. M.
