Александар Вучић је систематски, етапно, у временским размацима, уништавао остатке српске државности на Косову, тако да преузимање образовања и здравства (који су функционисали по систему Србије) од стране Приштине, не би требало никога да изненади, оцењује академик Коста Чавошки, наводећи да је све то део процеса гашења институција Србије у јужној покрајини, започетог још првим Бриселским споразумом из 2013.
Чавошки истиче да када се узму у обзир сва давања Приштини под Вучићевом влашћу, почев од, каже, телекомуникација, електроенергетског система, преко регистарских таблица, интеграције у судство, полицију итд., ни најмање нема места чуђењу.
“Вучић је обогаљио српске институције на КиМ. Он је предао све оно што се сачувало до доласка ове власти 2012, дозволивши Приштини да “рашири” свој правни систем и на север КиМ. Ради се о предаји и капитулацији у миру. Веома утемељено и чињенично основано реч је о велеиздаји. Вучића и зовем велеиздајником у вишеструком поврату”, прецизирао је академик Чавошки.
Према његовим речима, премијер тзв. Косова Аљбин Курти само спроводи оно што му је омогућено и хоће да оконча уобличавање самозване косовске државе са циљем да и школство и здравство инкорпорира у косовски систем.
На питање како види текуће процесе у друштву у светлу студентско-грађанске побуне која траје од пада надстрешнице у Новом Саду 2024, Чавошки каже да су студенти евидентно пробудили енергију код људи и веровање да су промене у овој земљи могуће, али износи резерве по питању њиховог ангажмана, начина уласка у политичку арену, те каснијег наметања или диктирања услова осталима.
“После студентске револуције која није успела и где Вучић није срушен с власти, они ниуколико не би требало да постављају услове етаблираним и структурираним политичким организацијама. Не знам које су им процене, не знам ни ко их саветује да мисле да могу наметати услове осталима, али на тај начин покушавати да се предводи опозиција, још и да се тражи да се сви други повуку у страну и да се подржи једино студентска листа, нисам сигуран колико ће донети користи и бити учинковито”, објашњава Чавошки.
Упитан шта би, да може да саветује опозицију, рекао по питању изборних колона и најбоље искористљивости најширих опозиционих потенцијала на биралиштима наспрам актуелне власти, академик, уз ограду да се тиме није пуно бавио, сматра да би било боље ићи у неколико колона.
“Склон сам мишљењу да кад је више страна и групација, више се и гласова може сакупити.”
За њега ће један од највећих изазова у наредном периоду на ширем политичком плану бити очување неутралности земље, између, како је рекао, супротстављених и до крајњих граница антагонизованих Запада и Истока.
Не негира да је Србија у сложеној позицији, окружена државама НАТО-а. “Ми смо упућени на Европску унију пре свега из привредних разлога; то су трговина, размена производа и услуга итд. Не треба заборавити, такође, велики број наших сународника у европским државама. И не само да смо упућени него смо у доброј мери и зависни од ЕУ. То међутим не значи нити сме да значи да треба да размишљамо о уласку у Северноатлантски (НАТО) савез. Земље које су ушле су послале своје борбене мигове и тенкове Украјини, који баш нису били за бацање… Дакле, наш је интерес да останемо неутрални и да будемо на средини, једној еквидистанци у односу на Запад и Исток. Сматрам да је то дугорочно најбоље решење за Србију”, закључује Коста Чавошки, уз опаску да другачије не може бити јер је “Русија далеко, и тек ако би они заузели Одесу и избили на делту Дунава, ситуација би се геополитички могла драстичније изменити”.
Симптом/М. М.
