Kada je na sastanku u Vladi o rekonstrukciji Pančevačkog mosta predstavnik Koridora Srbije predložio da se svi mostovi detaljno, kompletno pregledaju, tadašnja ministarka je rekla: „Samo nemojte da sad radimo dodatne preglede još šest meseci“ i da „niko nije ludo napisao – hitno“

Veće Specijalnog suda, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, kojem je predsedavala Slađana Marković, osudilo je prvostepeno, u julu 2025, Miroljuba Jevtića, bivšeg v. d. generalnog direktora Infrastrukture železnice Srbije (IŽS), između ostalog i zbog toga što je navodno 2018. tražio da se hitno zamene pragovi na levom železničkom koloseku na Pančevačkom mostu.

Na audio-snimku sa sastanka Radne grupe za sprovođenje vanredne kontrole mostova, 5. oktobra 2018. u Vladi Srbije, do kojeg je Radar došao, jasno se, međutim, čuje kako potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović insistira da se radovi na Pančevačkom mostu obave – hitno, a da joj, u međuvremenu osuđeni Jevtić odgovara šta bi po tada važećim propisima trebalo da se uradi pre nego što radovi uopšte počnu.

Iako je 2018, na sastanku Radne grupe, resorna ministarka zahtevala da se pragovi na pruzi na Pančevačkom mostu „hitno“ zamene, sedam godina kasnije bivši direktor Infrastruktura železnice prvostepeno je osuđen i zbog toga što za taj posao nije raspisao javnu nabavku, već je firmu ZGOP angažovao po hitnom postupku

Indikativno je da, uprkos tome, višegodišnja, ali od oktobra 2022. bivša ministarka nije ni saslušana, a da je u tom postupku od svih optuženih oslobođen jedino njen državni sekretar Miodrag Poledica.

Ko je kome šta rekao i ko je tražio da se radovi ne odugovlače

Zorana Mihajlović je na spornom sastanku u Vladi, koji je sama sazvala, sve prisutne upitala: „Jeste li uopšte pogledali izveštaj, da li ste ga pročitali, imate li izveštaj za Pančevački most?“

Nepoznati muški glas: „Da“.

Mihajlović: „I `ajte, dajte nam…“

Boško Radovanović iz Koridora Srbije: „Ja se izvinjavam, ja sam Boško Radovanović iz Koridora Srbije, tako da operativno u našoj nadležnosti nije bilo ništa vezano za ove izveštaje, ali sam ja predložio da se konsultujemo o ovim izveštajima, nadam se… Svoje mere sam dostavio i mislim da bez ove vaše odluke jedna stvar mora odmah svima da bude jasna, a to je da prvi nalog bude da se urade detaljni, kompletni pregledi, jer će se pojaviti još nešto što u ovim blic pregledima nije moglo da se vidi, a to je ovo što su se kolege ogradile, da su videli ovo što im je bilo dostupno, ali da postoje stvari koje nisu imali…“

Mihajlović: „E, ovako, slažem se sa vama, samo nemojte da se desi da sad radimo dodatne preglede još šest meseci, pa tek onda da počnemo da radimo. Znači, mora uporedo. Imaju stvari koje sigurno mogu da se rade, niko nije ludo napisao – hitno. Znači, možete da radite uporedo i jedno i drugo, ja sam saglasna. Ja nemam nikakav problem sa tim. Dakle, Železnice i Putevi, i prvo Pančevački, recimo, most, pa ćemo posle Bešku.“

Miroljub Jevtić: „Mogu ja da kažem da ćemo…“

Mihajlović „Šta ste preduzeli?“

Jevtić: „Već godinu dana se preduzimaju mere i sve do poslednjeg mostovskog…“

Mihajlović: „Polako Miroljube, 20. avgusta je formirana grupa. Šta ste uradili kad ste dobili izveštaje? Gde su vam mere? Koga ste informisali o tome? Je l` zna Radna grupa za to?“

Jevtić: „Sve smo spremili, možemo sutra da počnemo sa radovima, samo nam treba nalog inspekcije za postupak i da potvrdi mišljenje iz zapisnika, ništa više.“

Mihajlović: „Koga ste informisali o tome šta ćete preduzeti i u kom roku, konkretno o ovom mostu?“

Zoran Ilić, pomoćnik ministarke za vazdušni saobraćaj i transport opasnog tereta: „Preneo je Miroljub još na prvom sastanku Radne grupe.“

Mihajlović: „Dobro. I treba vam nalog naše inspekcije?“

Jevtić: „Samo to i ništa više.“

Mihajlović: „Dobro, O. K. Lepa?“

Leposava Šojić, pomoćnica ministarke za inspekcijski nadzor: „Šta… Imate zapisnik, imate naložene mere, izvinjavam se samo Miroljube, šta vam još treba. Imate ovo u zapisnicima ili treba još jednom da se izađe, samo mi recite konkretno?“

Jevtić: „Ne treba više da se izađe, samo po osnovu ovoga što je projektant CIP-a Siniša Mihajlović napravio izveštaje i zaključak…“

Žagor…

Šojić: „Da se evidentira zapisnički?“

Jevtić: „Da, da.“

Šojić: „I izda rešenje?“

Jevtić: „Da, da, spremni smo odmah da krenemo.“

Mihajlović: „I u kom roku ono što vam je napisano radite?“

Jevtić: „15. decembar.“

Kada je i kome stigla presuda

Sedam godina kasnije, prvostepenom presudom u koju je Radar imao uvid, bivši direktor IŽS prvostepeno je osuđen na dve godine zatvora po tri tačke, za Pančevački most, sanaciju tunela na pruzi od Kraljeva do Raške i sanaciju pruge od Kaća do Titela. U presudi se navodi da je kriv, jer je u sva tri slučaja sproveden hitan postupak, iako za to nije bilo razloga, a na teret mu se stavlja i što je za te radove angažovao firmu ZGOP iz Novog Sada.

Za prvu tački se u presudi navodi da je Jevtić sa saradnicima i Zoranom Stanojevićem, direktorom ZGOP-a, kriv jer je toj firmi, po hitnom pregovaračkom postupku, „namestio“ 130 miliona dinara vredan posao zamene pragova na levom koloseku pruge na Pančevačkom mostu. Kasnije u obrazloženju navodi se da je IŽS obavestio Upravu za javne nabavke da je hitnost odredilo resorno ministarstvo, da je zbog toga i tražen hitan postupak i određen datum 15. decembar 2018, kao rok za završetak radova.

Sud se pri tome poziva baš na sastanak Radne grupe, sa kojeg je sada procurio audio-zapis, koji će Radar ekskluzivno na svom sajtu objaviti 12. februara. Na njemu se čuje da je 15. decembar 2018, kao datum do kada će radovi biti završeni, pomenuo Jevtić, ali je sud „prečuo“ da je na hitnosti insistirala ministarka, dok je prvostepeno okrivljeni tražio da se ispoštuju važeće procedure. Uprkos tome, u obrazloženju presude navodi se da je Jevtić od resornog ministarstva „izdejstvovao dopis“ u kom se 15. decembar navodi kao rok za sanaciju Pančevačkog mosta „kako bi simulirao da je hitnost nastala nezavisno od volje naručilaca (IŽS)“.

Niko nije odgovarao za to što je u februaru 2018. vlast postavljanje tramvajske pruge na Mostu na Adi platila 18,7 miliona evra, da bi posle samo šest godina drveni pragovi, koji su postavljeni umesto betonskih, propali, pa je prošle jeseni raspisan novi tender za nabavku i ugradnju novih

Taj 130 miliona dinara ili oko 1,1 milion evra vredan posao je po hitnom postupku direktnom pogodbom poveren ZGOP-u, koji je sve pragove na levoj strani kolovoza zamenio za 63 dana. Nekoliko godina ranije, za obnovu pragova na desnoj strani kolovoza na Pančevačkom mostu angažovan je srpski ogranak Ruske državne železnice, RŽD internešnel, a nezvanično saznajemo da je toj firmi tokom 2014. i 2015. za to trebalo čak šest meseci i za to je naplatila više od dva miliona evra, skoro duplo više nego ZGOP. Uz to, u februaru 2018. vlast je postavljanje tramvajske pruge na Mostu na Adi platila 18,7 miliona evra, da bi posle samo šest godina drveni pragovi, koji su postavljeni umesto betonskih, propali, pa je prošle jeseni raspisan novi tender za nabavku i ugradnju novih, o čemu je Radar pisao u tekstu Tramvaj zvani korupcija.

„Ministarka nametnula hitnost“

U žalbi na prvostepenu presudu Apelacionom sudu, u koju smo imali uvid, Jevtić navodi da Infrastruktura železnice nije htela da pokrene hitan postupak za zamenu pragova pre sastanaka Radne grupe, te da je ona i sazvana samo da bi joj „ministarka nametnula hitnost“.

Navodno sporna zamena pragova na levom koloseku obavljena je za 63 dana i koštala je 130 miliona dinara ili oko 1,1 milion evra. Nezvanično saznajemo da je obnova pragova na desnoj strani trajala šest meseci, tokom 2014. i 2015, i da je za to država srpskom ogranku Ruske državne železnice, RŽD internešnlu, platila više od dva miliona evra

„Ministarka me optužila da nisam ništa uradio i naredila je da se hitno zamene pragovi. Bio je to mobing, agresivan nastup da se odradi ono što je ona želela, da se hitno uradi ono što je CIP predložio, da se zamene pragovi na levom koloseku. Ministarka je insistirala da se hitno izvedu radovi navedeni u izveštaju operativnog tima. Insistirao sam da nam za to treba nalog inspekcije Ministarstva, a ona je zadužila pomoćnicu za inspekciju Lepu Šojić da inspekcija izda nalog za hitno postupanje. Tek nakon naređivanja hitnosti, u poslednjoj rečenici upućenoj meni ministarka je pitala za rok u kome ćemo ono što je napisano da radimo. I ja tada navodim kao rok 15. decembar, jer mi je u konsultacijama pre sastanka direktor građevinskog sektora rekao da su dva meseca dovoljna da se zamene pragovi“, navodi Jevtić u žalbi Apelacionom sudu.

On negira krivicu i za to što su po hitnom postupku sanirana četiri tunela na pruzi od Kraljeva do Raške. Mere i rok za sanaciju koloseka u ta četiri tunela naložila je inspekcija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tvrdi Jevtić i kao dokaz za to citira svedočenje inspektora Dragiše Elezovića, koji je na suđenju izjavio da na njegovu odluku o rokovima nije uticao tadašnji direktor IŽS, a te njegove reči je u zapisniku sa suđenja konstatovala i predsedavajuća sudija Slađana Marković.

Jevtić je kao direktor Infrastruktura železnice raskinuo ugovor sa Bauvezenom, koji je država često angažovala, a u međuvremenu je optužen da je oštetio EPS za 7,5 miliona dolara. Otuda nisu bez osnova sumnje da je njegov „najveći greh“ što je onemogućio kombinacije vlasti i Bauvezena, što je na kraju rezultiralo stečajem te firme, od koje su pojedinci svakako imali korist

Hitan postupak za završetak dela radova na deonici pruge od Kaća do Titela je, pak, po njegovim rečima, „uslovljen nizom nasleđenih i nepredviđenih okolnosti“, na koje nije mogao da utiče, a „drastično su ugrozile projekat ruskog dela brze pruge“. Zato je, tvrdi, angažovan ZGOP, a zbog ušteda IŽS je sam obavio deo posla, čime su stvoreni uslovi da se brza pruga od Stare Pazove do Novog Sada završi u ugovorenim rokovima, iako su radovi do tada kasnili 18 meseci.

Plaćanje penala

Na stranu što Srbija u dogovorenom roku nije iskoristila ruski kredit, zbog čega je 14. marta 2018. morala da plati penale od 4,73 miliona dolara. Poređenja radi, to je veća suma od vrednosti sve tri sporne javne nabavke, ali za to niko još nije odgovarao. S tim u vezi nije zgoreg podsetiti da je upravo Zorana Mihajlović 30. decembra 2016. potpisala aneks koji je Rusima omogućio da naplate kaznene penale od jedan odsto za deo zajma koji Srbija u dogovorenom roku ne povuče i ne iskoristi za rekonstrukciju železničke infrastrukture. S tim u vezi Jevtić u žalbi navodi da je „upravo postojanje tih penala, po svedočenju Dragane Marić iz Uprave za javne nabavke, bio dovoljan uslov za hitnost tog postupka“.

„Jedina firma koja je, pored IŽS, u vreme ove tri javne nabavke imala sve sertifikate za rekonstrukciju železničkih pruga bio je ZGOP. Samo on imao je i sve neophodne mašine za Pančevački most i tunele, a za deonicu od Kaća do Titela je jedini imao mašine koje su mogle da zamene mašine IŽS, koje su povučene na deonicu od Lozn, ova tri projekta ne bi bila izvedena, sa izuzetkom dela radova na deonici od Kaća do Titela, koje bi IŽS mogao da izvede, ali sa velikim zakašnjenjem koje bi dovelo do velikih finansijskih gubitaka na brzoj pruzi, plaćanja penala i obustave kreditne linije“, navodi se u žalbi bivšeg direktora IŽS.

Bauvezen je država u to vreme često angažovala, iako skoro nikada nijedan posao nije završio. Ali ih je redovno naplaćivao, sve dok Privredni sud u Beogradu 2023, na predlog OTP banke, nije pokrenuo stečaj, sa velikom verovatnoćom da će njegovi poverioci, pa i država, ostati kratkih rukava. Većina građana za Bauvezen je čula tek kada su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović podigle optužnicu zbog sumnji da je sa još nekim firmama oštetio EPS za 7,5 miliona dolara. Toliko mu je, na osnovu lažne dokumentacije, plaćeno za prugu koju nikad nije izgradio, a za koju je država od Čajna eksim banke pozajmila 14 miliona dolara.

Otuda nisu bez osnova sumnje Jevtića da mu je „najveći greh“ što je onemogućio kombinacije vlasti i Bauvezena, što je na kraju rezultiralo stečajem te firme, od koje su pojedinci svakako imali neku korist. U suprotnom je sigurno ne bi angažovali na velikim državnim projektima, uprkos lošoj reputaciji koja je tu firmu pratila.

Izvor: radar.nova.rs