Када је на састанку у Влади о реконструкцији Панчевачког моста представник Коридора Србије предложио да се сви мостови детаљно, комплетно прегледају, тадашња министарка је рекла: „Само немојте да сад радимо додатне прегледе још шест месеци“ и да „нико није лудо написао – хитно“
Веће Специјалног суда, Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал, којем је председавала Слађана Марковић, осудило је првостепено, у јулу 2025, Мирољуба Јевтића, бившег в. д. генералног директора Инфраструктуре железнице Србије (ИЖС), између осталог и због тога што је наводно 2018. тражио да се хитно замене прагови на левом железничком колосеку на Панчевачком мосту.
На аудио-снимку са састанка Радне групе за спровођење ванредне контроле мостова, 5. октобра 2018. у Влади Србије, до којег је Радар дошао, јасно се, међутим, чује како потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић инсистира да се радови на Панчевачком мосту обаве – хитно, а да јој, у међувремену осуђени Јевтић одговара шта би по тада важећим прописима требало да се уради пре него што радови уопште почну.
Иако је 2018, на састанку Радне групе, ресорна министарка захтевала да се прагови на прузи на Панчевачком мосту „хитно“ замене, седам година касније бивши директор Инфраструктура железнице првостепено је осуђен и због тога што за тај посао није расписао јавну набавку, већ је фирму ЗГОП ангажовао по хитном поступку
Индикативно је да, упркос томе, вишегодишња, али од октобра 2022. бивша министарка није ни саслушана, а да је у том поступку од свих оптужених ослобођен једино њен државни секретар Миодраг Поледица.
Ко је коме шта рекао и ко је тражио да се радови не одуговлаче
Зорана Михајловић је на спорном састанку у Влади, који је сама сазвала, све присутне упитала: „Јесте ли уопште погледали извештај, да ли сте га прочитали, имате ли извештај за Панчевачки мост?“
Непознати мушки глас: „Да“.
Михајловић: „И `ајте, дајте нам…“
Бошко Радовановић из Коридора Србије: „Ја се извињавам, ја сам Бошко Радовановић из Коридора Србије, тако да оперативно у нашој надлежности није било ништа везано за ове извештаје, али сам ја предложио да се консултујемо о овим извештајима, надам се… Своје мере сам доставио и мислим да без ове ваше одлуке једна ствар мора одмах свима да буде јасна, а то је да први налог буде да се ураде детаљни, комплетни прегледи, јер ће се појавити још нешто што у овим блиц прегледима није могло да се види, а то је ово што су се колеге оградиле, да су видели ово што им је било доступно, али да постоје ствари које нису имали…“
Михајловић: „Е, овако, слажем се са вама, само немојте да се деси да сад радимо додатне прегледе још шест месеци, па тек онда да почнемо да радимо. Значи, мора упоредо. Имају ствари које сигурно могу да се раде, нико није лудо написао – хитно. Значи, можете да радите упоредо и једно и друго, ја сам сагласна. Ја немам никакав проблем са тим. Дакле, Железнице и Путеви, и прво Панчевачки, рецимо, мост, па ћемо после Бешку.“
Мирољуб Јевтић: „Могу ја да кажем да ћемо…“
Михајловић „Шта сте предузели?“
Јевтић: „Већ годину дана се предузимају мере и све до последњег мостовског…“
Михајловић: „Полако Мирољубе, 20. августа је формирана група. Шта сте урадили кад сте добили извештаје? Где су вам мере? Кога сте информисали о томе? Је л` зна Радна група за то?“
Јевтић: „Све смо спремили, можемо сутра да почнемо са радовима, само нам треба налог инспекције за поступак и да потврди мишљење из записника, ништа више.“
Михајловић: „Кога сте информисали о томе шта ћете предузети и у ком року, конкретно о овом мосту?“
Зоран Илић, помоћник министарке за ваздушни саобраћај и транспорт опасног терета: „Пренео је Мирољуб још на првом састанку Радне групе.“
Михајловић: „Добро. И треба вам налог наше инспекције?“
Јевтић: „Само то и ништа више.“
Михајловић: „Добро, О. К. Лепа?“
Лепосава Шојић, помоћница министарке за инспекцијски надзор: „Шта… Имате записник, имате наложене мере, извињавам се само Мирољубе, шта вам још треба. Имате ово у записницима или треба још једном да се изађе, само ми реците конкретно?“
Јевтић: „Не треба више да се изађе, само по основу овога што је пројектант ЦИП-а Синиша Михајловић направио извештаје и закључак…“
Жагор…
Шојић: „Да се евидентира записнички?“
Јевтић: „Да, да.“
Шојић: „И изда решење?“
Јевтић: „Да, да, спремни смо одмах да кренемо.“
Михајловић: „И у ком року оно што вам је написано радите?“
Јевтић: „15. децембар.“
Када је и коме стигла пресуда
Седам година касније, првостепеном пресудом у коју је Радар имао увид, бивши директор ИЖС првостепено је осуђен на две године затвора по три тачке, за Панчевачки мост, санацију тунела на прузи од Краљева до Рашке и санацију пруге од Каћа до Титела. У пресуди се наводи да је крив, јер је у сва три случаја спроведен хитан поступак, иако за то није било разлога, а на терет му се ставља и што је за те радове ангажовао фирму ЗГОП из Новог Сада.
За прву тачки се у пресуди наводи да је Јевтић са сарадницима и Зораном Станојевићем, директором ЗГОП-а, крив јер је тој фирми, по хитном преговарачком поступку, „наместио“ 130 милиона динара вредан посао замене прагова на левом колосеку пруге на Панчевачком мосту. Касније у образложењу наводи се да је ИЖС обавестио Управу за јавне набавке да је хитност одредило ресорно министарство, да је због тога и тражен хитан поступак и одређен датум 15. децембар 2018, као рок за завршетак радова.
Суд се при томе позива баш на састанак Радне групе, са којег је сада процурио аудио-запис, који ће Радар ексклузивно на свом сајту објавити 12. фебруара. На њему се чује да је 15. децембар 2018, као датум до када ће радови бити завршени, поменуо Јевтић, али је суд „пречуо“ да је на хитности инсистирала министарка, док је првостепено окривљени тражио да се испоштују важеће процедуре. Упркос томе, у образложењу пресуде наводи се да је Јевтић од ресорног министарства „издејствовао допис“ у ком се 15. децембар наводи као рок за санацију Панчевачког моста „како би симулирао да је хитност настала независно од воље наручилаца (ИЖС)“.
Нико није одговарао за то што је у фебруару 2018. власт постављање трамвајске пруге на Мосту на Ади платила 18,7 милиона евра, да би после само шест година дрвени прагови, који су постављени уместо бетонских, пропали, па је прошле јесени расписан нови тендер за набавку и уградњу нових
Тај 130 милиона динара или око 1,1 милион евра вредан посао је по хитном поступку директном погодбом поверен ЗГОП-у, који је све прагове на левој страни коловоза заменио за 63 дана. Неколико година раније, за обнову прагова на десној страни коловоза на Панчевачком мосту ангажован је српски огранак Руске државне железнице, РЖД интернешнел, а незванично сазнајемо да је тој фирми током 2014. и 2015. за то требало чак шест месеци и за то је наплатила више од два милиона евра, скоро дупло више него ЗГОП. Уз то, у фебруару 2018. власт је постављање трамвајске пруге на Мосту на Ади платила 18,7 милиона евра, да би после само шест година дрвени прагови, који су постављени уместо бетонских, пропали, па је прошле јесени расписан нови тендер за набавку и уградњу нових, о чему је Радар писао у тексту Трамвај звани корупција.
„Министарка наметнула хитност“
У жалби на првостепену пресуду Апелационом суду, у коју смо имали увид, Јевтић наводи да Инфраструктура железнице није хтела да покрене хитан поступак за замену прагова пре састанака Радне групе, те да је она и сазвана само да би јој „министарка наметнула хитност“.
Наводно спорна замена прагова на левом колосеку обављена је за 63 дана и коштала је 130 милиона динара или око 1,1 милион евра. Незванично сазнајемо да је обнова прагова на десној страни трајала шест месеци, током 2014. и 2015, и да је за то држава српском огранку Руске државне железнице, РЖД интернешнлу, платила више од два милиона евра
„Министарка ме оптужила да нисам ништа урадио и наредила је да се хитно замене прагови. Био је то мобинг, агресиван наступ да се одради оно што је она желела, да се хитно уради оно што је ЦИП предложио, да се замене прагови на левом колосеку. Министарка је инсистирала да се хитно изведу радови наведени у извештају оперативног тима. Инсистирао сам да нам за то треба налог инспекције Министарства, а она је задужила помоћницу за инспекцију Лепу Шојић да инспекција изда налог за хитно поступање. Тек након наређивања хитности, у последњој реченици упућеној мени министарка је питала за рок у коме ћемо оно што је написано да радимо. И ја тада наводим као рок 15. децембар, јер ми је у консултацијама пре састанка директор грађевинског сектора рекао да су два месеца довољна да се замене прагови“, наводи Јевтић у жалби Апелационом суду.
Он негира кривицу и за то што су по хитном поступку санирана четири тунела на прузи од Краљева до Рашке. Мере и рок за санацију колосека у та четири тунела наложила је инспекција Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, тврди Јевтић и као доказ за то цитира сведочење инспектора Драгише Елезовића, који је на суђењу изјавио да на његову одлуку о роковима није утицао тадашњи директор ИЖС, а те његове речи је у записнику са суђења констатовала и председавајућа судија Слађана Марковић.
Јевтић је као директор Инфраструктура железнице раскинуо уговор са Баувезеном, који је држава често ангажовала, а у међувремену је оптужен да је оштетио ЕПС за 7,5 милиона долара. Отуда нису без основа сумње да је његов „највећи грех“ што је онемогућио комбинације власти и Баувезена, што је на крају резултирало стечајем те фирме, од које су појединци свакако имали корист
Хитан поступак за завршетак дела радова на деоници пруге од Каћа до Титела је, пак, по његовим речима, „условљен низом наслеђених и непредвиђених околности“, на које није могао да утиче, а „драстично су угрозиле пројекат руског дела брзе пруге“. Зато је, тврди, ангажован ЗГОП, а због уштеда ИЖС је сам обавио део посла, чиме су створени услови да се брза пруга од Старе Пазове до Новог Сада заврши у уговореним роковима, иако су радови до тада каснили 18 месеци.
Плаћање пенала
На страну што Србија у договореном року није искористила руски кредит, због чега је 14. марта 2018. морала да плати пенале од 4,73 милиона долара. Поређења ради, то је већа сума од вредности све три спорне јавне набавке, али за то нико још није одговарао. С тим у вези није згорег подсетити да је управо Зорана Михајловић 30. децембра 2016. потписала анекс који је Русима омогућио да наплате казнене пенале од један одсто за део зајма који Србија у договореном року не повуче и не искористи за реконструкцију железничке инфраструктуре. С тим у вези Јевтић у жалби наводи да је „управо постојање тих пенала, по сведочењу Драгане Марић из Управе за јавне набавке, био довољан услов за хитност тог поступка“.
„Једина фирма која је, поред ИЖС, у време ове три јавне набавке имала све сертификате за реконструкцију железничких пруга био је ЗГОП. Само он имао је и све неопходне машине за Панчевачки мост и тунеле, а за деоницу од Каћа до Титела је једини имао машине које су могле да замене машине ИЖС, које су повучене на деоницу од Лозн, ова три пројекта не би била изведена, са изузетком дела радова на деоници од Каћа до Титела, које би ИЖС могао да изведе, али са великим закашњењем које би довело до великих финансијских губитака на брзој прузи, плаћања пенала и обуставе кредитне линије“, наводи се у жалби бившег директора ИЖС.
Баувезен је држава у то време често ангажовала, иако скоро никада ниједан посао није завршио. Али их је редовно наплаћивао, све док Привредни суд у Београду 2023, на предлог ОТП банке, није покренуо стечај, са великом вероватноћом да ће његови повериоци, па и држава, остати кратких рукава. Већина грађана за Баувезен је чула тек када су тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић подигле оптужницу због сумњи да је са још неким фирмама оштетио ЕПС за 7,5 милиона долара. Толико му је, на основу лажне документације, плаћено за пругу коју никад није изградио, а за коју је држава од Чајна ексим банке позајмила 14 милиона долара.
Отуда нису без основа сумње Јевтића да му је „највећи грех“ што је онемогућио комбинације власти и Баувезена, што је на крају резултирало стечајем те фирме, од које су појединци свакако имали неку корист. У супротном је сигурно не би ангажовали на великим државним пројектима, упркос лошој репутацији која је ту фирму пратила.
Извор: радар.нова.рс
