Srbija je jedina država sveta koja se suočava za ilegalnom – od strane niza eksternih faktora podržanom – secesijom dela teritorije (Kosovo i Metohija), a da nema Zakon o suzbijanu separatističke propagande i drugih secesionističkih aktivnosti.
Zakone te vrste imaju Francuska (pre svega zbog Korzike), Španija (zbog Katalonije i Baskije), Ujedinjeno Kraljevstvo (zbog Severne Irske), Gruzija (zbog Abhazije i Južne Osetije), a da o brojnim vanevropskim državama i ne govorimo.
Isto važi i kada se radi o pravnom osnovu za procesuiranje veleizdaje. Retke su države sveta koje ga nemaju u eksplicitnom vidu, dok je kod nas on i implicitno nedorečen. I ono što smo nekada imali u vezi sa tim, poništili smo početkom 21. veka, umesto da razradimo!
Nažalost, razumljivo je što je tako. Ono što je sadašnja SNS-SPS vlast učinila sa predajom severnog dela Kosova (koje smo prethodno gotovo u potpunosti kontrolisali) prištinskim velikoalbanskim separatistima, te u vez sa faktičkim priznanjem lažne državnosti Kosova u celini – predstavlja školski primer veleizdaje.
No, i ono što je prethodni DS-SPS-G17 plus režim uradio u vezi sa dovođenjem EULEKS-a južno od Ibra (na uštrbi, prema Rezoluciji 1244, legalne, UMNIK misije), te započinjanjem procesa transformacije administrativne u „međudržavnu“ liniju („rani radovi“ Borka Stefanovića na koje se nadovezao paket Vučićevih još većih nedela), predstavlja izdaju ako ne baš i veleizdaju (razlika je tu pre retorička nego esencijalna).
Kada je tako, a jeste, jasno je što smo zemlja razdirana kosovskim (ali potencijalnom i nekim drugim) separatizmom, koja za to ne traži adekvatne pravne mehanizme suzbijanja i kažnjavanja. Separatizam već decenijama ima kvislinšku potporu u najvišem državnom vrhu u Beogradu.
I tu nije samo u pitanju, sam po sebi od prvorazrednog značaja, teritorijalni integritet države. Radi se i o eskalaciji kriminala i korupcije. Jer, služenje stranim interesima, između ostalog, u funkciji je sticanja eksterne zaštite za pljačkanje sopstvene nacije.
Zapadne sile koje su promoteri kosovskog separatizma ujedno su i monopolisti globalne priče o vladavini prava, suzbijanju korupcije i pranja novca, borbi protiv nadnacionalnih narko kartela.
Na tim osnovama one svojim perifernim izvršiocima – svakako ne samo našim – omogućavaju da nekažnjeno eksploatišu sopstvene zemlje, pod uslovom da služe njihovim interesima. Daju im lažne „tapije“ da se ponašaju u skladu sa famoznim evropskim vrednostima!
Ako studentski pokret želi da povede Srbiju putem oslobođenja od unutrašnje, kriminalno-političke okupacije, uslov za to je i energična borba za nacionalno oslobođenje. U funkciji svega toga, a ne samo načelne revitalizacije našeg ustavnog poretka, jeste i donošenje Zakona o veleizdaji kao i Zakona o suzbijanju separatizma.
Njih studenti, makar u načelnom vidu, imaju moralnu obavezu da što pre predlože. To je bitno za trasiranje magistrale istinskog pozitivnog preobražaja Srbije. A što se tiče korupcije, kriminalna, lustracije – sve te teme su dopuštene od strane evroatlantskih postmodernih okupatora pod uslovom da nemaju produktivni temelj. Onda služe za zaluđivanje naroda dok se jedna kvislinška garnitura ne zameni novom, a onda padnu u zaborav, i sve se nastavi po principu „sjaši Murta da uzjaši Kurta“.
Zato je važno što pre razraditi projekat izgradnje suverenističkog fundamenta, te ga, čim se za to stvore uslovi, munjevito postaviti i onda na njemu podizati ostalo što je bitno za preporod nacije. Njegov suštinski deo je borba protiv veleizdaje i separatizma.
Uz tu borbu ide i delovanje protiv svega drugog što ugrožava državu i njene građane, a bez suverenizma, sve se svodi na propagandne kulise. Studenti, tj. plenumi koji ih predstavljaju, sada su na potezu da u tom smislu učine prave stvari, ako žele da zadrže stečeni kredibilitet.
Ako to ne učine a budu plasirali ono što miriše na EU kuhinju, onda se ipak radi o tome da iza njih stoje skriveni centri moći povezani sa Briselom i Londonom, te našim tajkunima koji su se posvađali sa Vučićem. Ti činioci su svesni da direktno ne mogu da preuzmu vlast već im treba paravan koji uliva poverenje građanima!
Dragomir Anđelković
