Boraveći i istovremeno se hvaleći koliko je puta bio u Davosu, predsednik Ćacilenda je došao na ideju da pronađe kamen ispod koga će se skriti dok kiša ne prođe i dok sunce ponovo ne ogreje. U tu svrhu će organizovati vanredni sastanak vlade Srbije čiji će prevashodni zadatak u narednom periodu biti da pronađe to mesto. I ne samo to. Vučić je posle tog sastanka najavio susrete i razgovore sa svima onima koji ne misle kao oni.
Đuro Macut, izabrano levo smetalo u funkciji premijera se sigurno već razleteo po Srbiji kako bi pronašao dovoljno veliki kamen gde bi predsednik i njegova svita mogli adekvatno da se sklone dok ne prođe kiša. Da li su to rudnici u Boru i Majdanpeku ili pak bušotine Rio Tinta po Jadru, za sada nije saopšteno, jer taj kamen Srbije će sigurno predstavljati najveću tajnu u njenoj istoriji. Ujedno i najveću inovaciju. Koliko će u pronalasku kamena za pod glavu pomoći i opozicioni predstavnici i da li će se uopšte odazvati najavljenim razgovorima, prevashodno zavisi od zvaničnog stava koji budu zauzeli Brisel, Vašington i Moskva.
U svakom slučaju, posle još jedne posete Davosu predsednika Ćacilenda, Srbija više neće biti ista. Pogotovu što je na tom skupu Tramp javno držao za ruku jednu državljanku Srbije, doduše Vjosu Osmani, trenutno predsednicu lažne države Kosovo, što samo govori da nije zaboravio Vučićevu mudru politiku klečanja na hoklici u Beloj kući. Još manje upletenost srpskih vlasti u nameštanje izbora u Americi.
Ali najviše od svega, Vučića i njegove brojne podguzne muve uznemirio je govor u Čačku domaćice iz Pranjana, Ljiljane Bralović, koja je,
između ostalog, navela kako sve naprednjake treba jahati i namazati katranom i perjem i da zatvor nije za njih, jer zatvor je za ljude… Kuknjava i histerija čula se do samog Davosa, a posebno odatle, kao da je već zakazan prvi srpski rodeo na improvizovanom aerodromu u Pranjanima, odakle su nekad odlazili oboreni američki piloti u Drugom svetskom ratu. Vučić je u panici objavio da Bralovićka kao predstavnica studenata blokadera želi da uništi pristojnu i normalnu Srbiju. Zaboravljajući da upravo zahvaljujući katranu i perju bi mnogi njegovi najbliži saradnici izgledali i pristojnije i normalnije. Pa i on sam.
Zamislite samo koliko bi pažnje kod nas i u svetu izazvala organizacija prvog srpskog rodea gde bi za početak naprednjaci jahali sami sebe, adekvatno obučeni u majice sa Trampovim i Putinovim likom, a oni najizdržljiviji, tzv. pobednici, imali tu čast da ih jašu predstvnici naroda kojeg su nekažnjeno ponižavali i pljačkali godinama. To može uz najavljene leteće automobile da bude jedna od najvećih atrakcija predstojeće Ekspo izložbe i jedinstvena prilika da se ubuduće odredi prava namena još neizgrađenom nacionalnom stadionu.
Možda otuda kod naprednjaka toliki strah od Sunca slobode koje će u jednom trenutku svakako obasjati i naše prostore, pa pokušavaju da pronađu dovoljno veliki kamen ispod koga se mogu privremeno skriti. Takav kamen srećom ne postoji u Srbiji, niti bilo gde u svetu. Osim možda u redakciji Informera gde predsednik Ćacilenda redovno kampuje. Ili su možda praveći ono ruglo u Pionirskom parku pronašli nešto
posle upotrebe zvučnog topa. Šta god, njihov strah je toliki da bukvalno ne mogu da se suzdrže, a da ne komentarišu izjavu bilo koje osobe koja im ne ide u prilog. Što bi rekli filmski poznavaoci panika u paklu droge.
Jasno je da im neće pomoći ni sve učestalije usaglašene akcije sa opozicijom na destabilizaciji i podelama u okviru studentskog pokreta koje je narod koji podržava studente odavno provalio. Još manje brutalne policijske akcije na fakultetima. Iznenadna smrt komandanta Žandarmerije prilikom posete svom kolegi koji je pokušao samoubistvo valjda je dovoljno opominjuća.
Njihov kraj je očigledan svakog dana. Potrebno je, ipak, za svaki slučaj, odrediti vreme i datum. Sve drugo predstavlja nepotrebno gubljenje vremena i mrcvarenje svih onih koji su svoj glas za promene već dali. Oni koji su u ovoj državi na neznanju, otimačini i ulizištvu izgradili svu svoju moć, toliko bi bar morali znati. Makar ove stihove: I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema, nogom ćeš stupit možda poganom! Drzneš li dalje, čućeš gromove, kako tišinu zemlje slobodne sa grmljavinom strašnom kidaju…
Srđan Škoro
