Ako je Hemofarm najavio da nas u januaru čeka „normalizacija snabdevanja“, zašto je urađen interventni uvoz iz Francuske, i to u količinama dovoljnim za mesec dana?

Zašto se javnosti uskraćuje pravo da zna istinu? I zar je običan fiziološki rastvor postao državna tajna?

Bolničke apoteke širom Srbije su 12. januara dobile rastvor iz interventnog uvoza, direktno iz Pariza.

Ironično, izgleda da je „slana voda“ zaista postala luksuzna roba. I to roba koju trenutno može da obezbedi samo druga država.

Količine koje su stigle uglavnom će biti dovoljne za mesec dana, što je svakako jako dobra vest.

Ali istovremeno i nelogična. Jer da je proizvodnja u Srbiji zaista „normalizovana“, interventni uvoz tako velikih količina ne bi bio potreban.

A ako je potreban, onda proizvodnja nije normalizovana.

Izgleda da neko ne govori istinu!?

I umesto objašnjenja, dobijamo tišinu kao da je reč o nuklearnom programu, a ne o fiziološkom rastvoru.

Bolnice su dobile mesečnu zalihu, što je svakako prioritetno.

Apoteke nisu dobile ni kap. Ni 500 ml, ni 100 ml, ni osnovnih 5 ml koje najčešće roditelji koriste za bebe. Nisu dobile ni pouzdane informacije kada će moći da ponovo napune svoje police i snabdeju ambulantne pacijente.

Građani su još jednom prebačeni u kategoriju: „Snalazi se sam.“

ALIMS se ne javlja na telefone.

RFZO ne odgovara na mejlove.A ako ih retki zainteresovani novinari pozovu sa nepoznatog broja, sledeći put se više ni na taj broj ne javljaju. To nije komunikacija. To je institucionalno sakrivanje.

Šta se zapravo dešava sa Hemofarmom?

To niko ne želi da kaže.

Da li je linija za punjenje boca u kvaru?

Da li je ambalaža neispravna?

Zašto boce cure?

Da li nedostaju sirovine? (Iako su „sirovine“ samo so i voda.)

Da li se čeka poskupljenje?

Da li se „šteluje“ tender?

Da li je problem tehnički, logistički ili komercijalan?

U Srbiji je uvek lako pretpostaviti šta, ali gotovo nemoguće saznati zašto.

Jer tišina je ovde najpouzdaniji način da se prikrije loše upravljanje.

U međuvremenu, građani uveliko traže savete i razmenjuju recepte na društvenim mrežama.

„Napravite fiziološki sami.“

I portali to revnosno prenose, kao da je sterilnost isto što i ključanje u šerpi.

Ali kada država ćuti, improvizacija postaje svakodnevica, a rizik se prebacuje na

pacijente.

Podsetimo: Čemu služi fiziološki rastvor?

Za rehidrataciju usled dehidratacije nastale zbog raznih bolesti ili poremećaja

(infekcija, povraćanja, proliva), za infuzije u kojima se rastvaraju različiti lekovi,

počev od vitamina preko onkoloških lekova,za ispiranje rana, za inhalacije u

sezoni respiratornih infekcija, kao i kod pacijenata koji boluju od astme ili HOBP.

Za ispiranje očiju i nosa kod beba i kod odraslih.

Za hitnu i intenzivnu terapiju.

Za praktično svaki segment, svake bolnice u zemlji.

Drugim rečima: bez njega nema medicine, nema osnovne nege, nema terapije.

I zato je ovo mnogo veća priča od same nestašice.

Ali u državi u kojoj je pre nešto više od tri godine (oktobar-novembar 2022. godine), čak 675 beba primilo fiziološki rastvor umesto BCG vakcine, i to u najvećem porodilištu na Balkanu i u kojoj zbog toga niko nikada nije odgovarao, današnja nestašica izgleda „nebitno“. Sitnica. Još jedna u nizu. Još nešto što će se potisnuti i zaboraviti čim se pojavi nova vest.

Ali upravo tako se raspada sistem: ne spektakularnim katastrofama, nego stotinama „manjih“, prećutanih problema koji se nikada ne objasne, nikada ne sankcionišu i nikada ne poprave.

Interventni rastvor će trajati mesec dana.

Tišina institucija mnogo duže.

I zato ovo više nije pitanje jedne kompanije, jedne serije ili jednog uvoza.

Ovo je pitanje države koja krije od pacijenata, lekara i novinara šta se zaista događa sa najosnovnijim medicinskim sredstvom.

Jer ako država danas ne ume da obezbedi fiziološki rastvor, kako će sutra obezbediti antibiotike, inovativne lekove za teške bolesti, ili najskuplje terapije za retke bolesti?

Nastavićemo da pratimo ovu priču.

Neko mora.

dr Slavica Plavšić