Ако је Хемофарм најавио да нас у јануару чека „нормализација снабдевања“, зашто је урађен интервентни увоз из Француске, и то у количинама довољним за месец дана?
Зашто се јавности ускраћује право да зна истину? И зар је обичан физиолошки раствор постао државна тајна?
Болничке апотеке широм Србије су 12. јануара добиле раствор из интервентног увоза, директно из Париза.
Иронично, изгледа да је „слана вода“ заиста постала луксузна роба. И то роба коју тренутно може да обезбеди само друга држава.
Количине које су стигле углавном ће бити довољне за месец дана, што је свакако јако добра вест.
Али истовремено и нелогична. Јер да је производња у Србији заиста „нормализована“, интервентни увоз тако великих количина не би био потребан.
А ако је потребан, онда производња није нормализована.
Изгледа да неко не говори истину!?
И уместо објашњења, добијамо тишину као да је реч о нуклеарном програму, а не о физиолошком раствору.
Болнице су добиле месечну залиху, што је свакако приоритетно.
Апотеке нису добиле ни кап. Ни 500 мл, ни 100 мл, ни основних 5 мл које најчешће родитељи користе за бебе. Нису добиле ни поуздане информације када ће моћи да поново напуне своје полице и снабдеју амбулантне пацијенте.
Грађани су још једном пребачени у категорију: „Сналази се сам.“
АЛИМС се не јавља на телефоне.
РФЗО не одговара на мејлове.А ако их ретки заинтересовани новинари позову са непознатог броја, следећи пут се више ни на тај број не јављају. То није комуникација. То је институционално сакривање.
Шта се заправо дешава са Хемофармом?
То нико не жели да каже.
Да ли је линија за пуњење боца у квару?
Да ли је амбалажа неисправна?
Зашто боце цуре?
Да ли недостају сировине? (Иако су „сировине“ само со и вода.)
Да ли се чека поскупљење?
Да ли се „штелује“ тендер?
Да ли је проблем технички, логистички или комерцијалан?
У Србији је увек лако претпоставити шта, али готово немогуће сазнати зашто.
Јер тишина је овде најпоузданији начин да се прикрије лоше управљање.
У међувремену, грађани увелико траже савете и размењују рецепте на друштвеним мрежама.
„Направите физиолошки сами.“
И портали то ревносно преносе, као да је стерилност исто што и кључање у шерпи.
Али када држава ћути, импровизација постаје свакодневица, а ризик се пребацује на
пацијенте.
Подсетимо: Чему служи физиолошки раствор?
За рехидратацију услед дехидратације настале због разних болести или поремећаја
(инфекција, повраћања, пролива), за инфузије у којима се растварају различити лекови,
почев од витамина преко онколошких лекова,за испирање рана, за инхалације у
сезони респираторних инфекција, као и код пацијената који болују од астме или ХОБП.
За испирање очију и носа код беба и код одраслих.
За хитну и интензивну терапију.
За практично сваки сегмент, сваке болнице у земљи.
Другим речима: без њега нема медицине, нема основне неге, нема терапије.
И зато је ово много већа прича од саме несташице.
Али у држави у којој је пре нешто више од три године (октобар-новембар 2022. године), чак 675 беба примило физиолошки раствор уместо БЦГ вакцине, и то у највећем породилишту на Балкану и у којој због тога нико никада није одговарао, данашња несташица изгледа „небитно“. Ситница. Још једна у низу. Још нешто што ће се потиснути и заборавити чим се појави нова вест.
Али управо тако се распада систем: не спектакуларним катастрофама, него стотинама „мањих“, прећутаних проблема који се никада не објасне, никада не санкционишу и никада не поправе.
Интервентни раствор ће трајати месец дана.
Тишина институција много дуже.
И зато ово више није питање једне компаније, једне серије или једног увоза.
Ово је питање државе која крије од пацијената, лекара и новинара шта се заиста догађа са најосновнијим медицинским средством.
Јер ако држава данас не уме да обезбеди физиолошки раствор, како ће сутра обезбедити антибиотике, иновативне лекове за тешке болести, или најскупље терапије за ретке болести?
Наставићемо да пратимо ову причу.
Неко мора.
др Славица Плавшић
