Javno komunalno preduzeće „GSP Beograd“ našlo se prvi put zvanično na listi najvećih dužnika Elektroprivrede Srbije (EPS) s ukupnim dugom koji iznosi 53,46 miliona dinara. To preduzeće, prema poslednjem spisku 50 najvećih dužnika EPS-a objavljenom 31. oktobra 2025. godine, zauzelo je poslednje, odnosno 50. mesto na listi subjekata sa najvećim neizmirenim obavezama za utrošenu električnu energiju.
Celokupan iznos duga GSP se vodi kao „dospeo za električnu energiju i taksu za javni medijski servis“. U dokumentu nema evidentiranih utuženih potraživanja, što bi, kako je naveo Nedeljnik, moglo da ukaže na to da postoji sporazum o otplati duga. Pregledom istorije poslovanja beogradskog GSP-a vidi se da su troškovi za struju konstantno opterećenje.
U finansijskom izveštaju za 2024. godinu piše da su troškovi struje „za vuču i osvetljenje“ te godine iznosili 651,9 miliona dinara. Od toga, 501 milion odnosi se na struju za vuču (tramvaji i trolejbusi), a 150 miliona za osvetljenje, a u napomenama uz finansijski izveštaj za 2024. stoji i da su ti troškovi porasli za sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U izveštaju o poslovanju GSP za septembar 2025. godine piše da su do septembra prošle godine troškovi za struju iznosili 430,8 miliona dinara. U tom izveštaju je navedeno da je GSP u julu 2025. godine uzeo novi kredit od dve milijarde dinara kao i da su ta sredstva „usmerena na izmirenje dospelih obaveza prema dobavljačima“, što bi moralo da obuhvati i EPS kao snabdevača električnom energijom. Iako je GSP tokom 2025. godine prešlo u zonu pozitivnog poslovanja sa dobitkom od 470,4 miliona dinara, operativni podaci ukazuju na ozbiljne promene u strukturi rada.
Prema dokumentu „Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti za devet meseci 2025. godine“, ostvareni kilometri u saobraćaju su manji za 21,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj drastičan pad direktna je posledica odluke Grada da značajan broj linija ustupi privatnicima. U ‘Programu poslovanja GSP za 2026. godinu’, objašnjava se da je smanjenje planiranih kilometara na autobuskom podsistemu posledica ‘preraspodele linija javnog prevoza između GSP i privatnih operatora’. Smanjenje obima rada dovelo je, kako se navodi, do situacije u kojoj su realni troškovi za energente niži nego u periodima kada je preduzeće držalo veći broj linija, ali je istovremeno smanjilo i osnovne prihode.
U devetomesečnom izveštaju za 2025. godinu navodi se da odstupanje prihoda u odnosu na plan najviše proističe iz „manje ostvarenih prihoda po ugovoru sa Sekretarijatom za javni prevoz, usled smanjenog broja pređenih kilometara“. U takvim okolnostima, kako se dodaje, uprava je navela da se u 2025. godini aktivno „izmiruju zaostala dugovanja nastala u prethodnom periodu, kao i obaveze prema dobavljačima, komunalnim preduzećima i bankama“, što je, kako piše, potvrđeno i Izveštajem o stepenu usklađenosti za isti period.
Gubitak linija i pad operativnih prihoda primorali su preduzeće na promenu strategije u 2026. godini. Za početak, planirano je značajno smanjenje ukupne kreditne zaduženosti za oko 5,78 milijardi dinara, čime bi se ukupni dug do kraja te godine spustio na 17,16 milijardi dinara. Preduzeće namerava, kako je navedeno, da se fokusira na predstojeću izložbu EXPO 2027, gde planira da „GSP bude nosilac funkcije javnog prevoza“, kako stoji u Programu poslovanja za 2026. godinu.
Planom za ovu godinu predviđeno je povećanje prihoda od prevoza za pet odsto u odnosu na procenu za 2025. godinu. GSP u 2026. godini računa i na, kako se navodi, povećanje broja vozila koja koriste isključivo električnu energiju za pogon, odnosno završetak isporuke od ukupno 25 novih, visokokapacitetnih tramvaja marke „Bozankaya“, kao i pokretanje nabavke za dodatnih 80 trolejbusa i 20 elektro-autobusa.
Zbog ove promene u strukturi vozila, Program poslovanja za 2026. godinu predviđa izdvajanje od 690,47 miliona dinara samo za struju (vuča i osvetljenje). Ovo je primetan rast u odnosu na 2024. godinu (651,90 miliona dinara), ali trošak za struju raste jer se, kako i ističu u planovima, orijentišu na vozila koja više koriste električnu mrežu, koja su modernija i ekološki prihvatljivija.
Izvor: Beta
