Јавно комунално предузеће „ГСП Београд“ нашло се први пут званично на листи највећих дужника Електропривреде Србије (ЕПС) с укупним дугом који износи 53,46 милиона динара. То предузеће, према последњем списку 50 највећих дужника ЕПС-а објављеном 31. октобра 2025. године, заузело је последње, односно 50. место на листи субјеката са највећим неизмиреним обавезама за утрошену електричну енергију.
Целокупан износ дуга ГСП се води као „доспео за електричну енергију и таксу за јавни медијски сервис“. У документу нема евидентираних утужених потраживања, што би, како је навео Недељник, могло да укаже на то да постоји споразум о отплати дуга. Прегледом историје пословања београдског ГСП-а види се да су трошкови за струју константно оптерећење.
У финансијском извештају за 2024. годину пише да су трошкови струје „за вучу и осветљење“ те године износили 651,9 милиона динара. Од тога, 501 милион односи се на струју за вучу (трамваји и тролејбуси), а 150 милиона за осветљење, а у напоменама уз финансијски извештај за 2024. стоји и да су ти трошкови порасли за седам одсто у односу на претходну годину.
У извештају о пословању ГСП за септембар 2025. године пише да су до септембра прошле године трошкови за струју износили 430,8 милиона динара. У том извештају је наведено да је ГСП у јулу 2025. године узео нови кредит од две милијарде динара као и да су та средства „усмерена на измирење доспелих обавеза према добављачима“, што би морало да обухвати и ЕПС као снабдевача електричном енергијом. Иако је ГСП током 2025. године прешло у зону позитивног пословања са добитком од 470,4 милиона динара, оперативни подаци указују на озбиљне промене у структури рада.
Према документу „Извештај о степену усклађености планираних и реализованих активности за девет месеци 2025. године“, остварени километри у саобраћају су мањи за 21,4 одсто у односу на исти период претходне године. Овај драстичан пад директна је последица одлуке Града да значајан број линија уступи приватницима. У ‘Програму пословања ГСП за 2026. годину’, објашњава се да је смањење планираних километара на аутобуском подсистему последица ‘прерасподеле линија јавног превоза између ГСП и приватних оператора’. Смањење обима рада довело је, како се наводи, до ситуације у којој су реални трошкови за енергенте нижи него у периодима када је предузеће држало већи број линија, али је истовремено смањило и основне приходе.
У деветомесечном извештају за 2025. годину наводи се да одступање прихода у односу на план највише проистиче из „мање остварених прихода по уговору са Секретаријатом за јавни превоз, услед смањеног броја пређених километара“. У таквим околностима, како се додаје, управа је навела да се у 2025. години активно „измирују заостала дуговања настала у претходном периоду, као и обавезе према добављачима, комуналним предузећима и банкама“, што је, како пише, потврђено и Извештајем о степену усклађености за исти период.
Губитак линија и пад оперативних прихода приморали су предузеће на промену стратегије у 2026. години. За почетак, планирано је значајно смањење укупне кредитне задужености за око 5,78 милијарди динара, чиме би се укупни дуг до краја те године спустио на 17,16 милијарди динара. Предузеће намерава, како је наведено, да се фокусира на предстојећу изложбу ЕXПО 2027, где планира да „ГСП буде носилац функције јавног превоза“, како стоји у Програму пословања за 2026. годину.
Планом за ову годину предвиђено је повећање прихода од превоза за пет одсто у односу на процену за 2025. годину. ГСП у 2026. години рачуна и на, како се наводи, повећање броја возила која користе искључиво електричну енергију за погон, односно завршетак испоруке од укупно 25 нових, висококапацитетних трамваја марке „Бозанкаyа“, као и покретање набавке за додатних 80 тролејбуса и 20 електро-аутобуса.
Због ове промене у структури возила, Програм пословања за 2026. годину предвиђа издвајање од 690,47 милиона динара само за струју (вуча и осветљење). Ово је приметан раст у односу на 2024. годину (651,90 милиона динара), али трошак за струју расте јер се, како и истичу у плановима, оријентишу на возила која више користе електричну мрежу, која су модернија и еколошки прихватљивија.
Извор: Бета
