Svestan sam činjenice da ću biti anatemisan od svih crkvenih konfesija, naročito od najveće u Srbiji, od SPC-a, ali mislim da je vreme, i to baš sada pred Hristovo rođenje, tražiti i zahtevati da i Sinod SPC, kao i drugih konfesija budu korisnici poreskih obaveza.

Mislim da to preduzeće, jer su upravo to, firme povezane sa državom i državnim kapitalom u obavezi da se izjednače sa pastvom, u delu izmirenja svojih poreskih obaveza. Tako od kupovine sveća, pa redom, svega ostalog, kao i da se porez na imovinu plaća i na crkvene bogomolje, sve. Oni su su svega oslobođeni, žive na višem statusu od ostalih građana, pozivaju i nazivaju sebe duhovnicima, a u stvarnosti su komercijalisti.

Odavno Bog ne živi, ili sve manje stanuje u njihovim dušama. U Tumanu, skoro u svakom srpskom manastiru imamo ogroman narodni kapital, koji služi da njihovi poglavari žive u izobilju. Naravno, i među njima ima sirotinje. Neka plaćaju sve poreze, a država neka se, uz narodni blagoslov opredeli, da li će, kao u Grčkoj crkvenim ocima uvesti plate za svoje usluge ili neće. Ovako, kod nas oni u velikom slučaju imaju plaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a njihove usluge nisu oporezovane. Da bi bili jednaki moraju i porezi da nam budu po jednoj skali.

U Boga verujemo ili ne verujemo (intimna stvar), ali porez mora da se plati da bi pred Bogom i zakonom bili izjednačeni. Makar tu.

Siniša Stojčić