Свестан сам чињенице да ћу бити анатемисан од свих црквених конфесија, нарочито од највеће у Србији, од СПЦ-а, али мислим да је време, и то баш сада пред Христово рођење, тражити и захтевати да и Синод СПЦ, као и других конфесија буду корисници пореских обавеза.

Мислим да то предузеће, јер су управо то, фирме повезане са државом и државним капиталом у обавези да се изједначе са паством, у делу измирења својих пореских обавеза. Тако од куповине свећа, па редом, свега осталог, као и да се порез на имовину плаћа и на црквене богомоље, све. Они су су свега ослобођени, живе на вишем статусу од осталих грађана, позивају и називају себе духовницима, а у стварности су комерцијалисти.

Одавно Бог не живи, или све мање станује у њиховим душама. У Туману, скоро у сваком српском манастиру имамо огроман народни капитал, који служи да њихови поглавари живе у изобиљу. Наравно, и међу њима има сиротиње. Нека плаћају све порезе, а држава нека се, уз народни благослов определи, да ли ће, као у Грчкој црквеним оцима увести плате за своје услуге или неће. Овако, код нас они у великом случају имају плаћене доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, а њихове услуге нису опорезоване. Да би били једнаки морају и порези да нам буду по једној скали.

У Бога верујемо или не верујемо (интимна ствар), али порез мора да се плати да би пред Богом и законом били изједначени. Макар ту.

Синиша Стојчић