Prof. dr Branimir Nestorović, narodni poslanik i lider grupe građana „Mi – snaga naroda”, poslao je u nedavnom gostovanju na Jutjub kanalu „Balkan info” (11. novembar 2025, 1:06:04 https://www.youtube.com/watch?v=zCXukcEo08M) jednu veoma zanimljivu poruku: „Nažalost, sad ova manipulacija sa studentima počinje da dobija baš zabrinjavajuće razmere. Ako je ona lista studentska – koju sam ja video – tačna, onda bolje da uopšte ne pokušavaju ništa. Jer, ako će Jovo Bakić da spasi Srbiju u toj nekoj prelaznoj Vladi, onda je bolje da ostanu ovi, kakvi god da su oni bar ne mrze Srbiju, oni su i onakvi i ovakvi, ali bar pevaju srpske pesme na svadbama”. Ova površna, pogrešna i opasna politička misao toliko je karakteristična za neke srpske intelektualce, udruženja i političke stranke koje se nazivaju patriotskom opozicijom da je zaslužila detaljnu analizu, jer preti da postane jedan od glavnih izgovora za opstanak Vučićeve vlasti. Bilo bi mnogo poštenije da svi oni koji se slažu sa navedenom tvrdnjom otvoreno podrže Vučića nego da to rade na ovaj podmukao način. Zašto je ova poruka sporna: Bolje da ništa i ne pokušavaju.

Ko je bilo ko od nas da novoj generaciji mladih ljudi savetuje da je bolje da ne pokušavaju ništa na izborima protiv ove vlasti ako to nije po našem? Ova završna poruka zapravo oslikava političku filosofiju dr Nestorovića koji za dve godine poslaničkog mandata, a ni decenijama pre toga, nikada ništa nije ni pokušao da uradi protiv vlasti, a kamo li da ponudi alternativu.

Nije dr Nestorović jedini koji će naći izgovor zašto ne treba podržati Studentsku izbornu listu i nije motiv za ovaj politički stav samo u tajnim vezama sa vladajućim režimom ili u lažnim patriotskim izgovorima. Nažalost, naša opozicija najviše boluje od sebičnih stranačkih interesa pa su tako većina lidera kako levice tako i desnice složno ustali protiv Studentske liste koja se „drznula” da im traži podršku da uradi nešto što oni nisu uspeli već 13 godina. Tako su Zdravko Ponoš, Marinika Tepić, Miloš Jovanović, Miroslav Aleksić i Miloš Parandilović (skoro svi sem DS, Kreni-promeni i Dveri) – duboko pogođeni time što se pojavio novi politički faktor koji ugrožava njihove opozicione monopole – jasno i glasno, i hvala im na iskrenosti, rekli da neće podržati Studentsku listu i da im ne pada na pamet da se povlače u drugi plan i podrže nekog drugog ko ima realne šanse da pobedi aktuelnu vlast, iako su oni za to – kako se ispostavilo – nesposobni. A oni su za to nesposobni, pre svega, zato što nisu voljni da se ujedine u jednu zajedničku opozicionu kolonu koja bi onda zaista predstavljala ozbiljan politički faktor i pred domaćom i pred međunarodnom javnošću. Ili makar u dve ideološke kolone, levu i desnu, koje bi napravile dogovor o nenapadanju i saradnji sve dok ne dođe do smene sadašnje vlasti. S obzirom da to nisu uradili, s pravom ih niko više ne doživljava ozbiljno. A to što će to možda uraditi pred same izbore biće samo iznuđen potez zarad ličnog i stranačkog interesa prelaska cenzusa i parlamentarnog opstanka jer je pitanje da li bilo koja politička opcija u opoziciji trenutno može samostalno da pređe izborni prag u konkurenciji sa Studentskom listom.

Razume se da će mnogo, a možda i sve, zavisiti od kvaliteta Studentske izborne liste. Ako Studentski pokret bude sproveo kriterijume po kojima se na toj listi ne mogu naći na bilo koji način kompromitovane ličnosti, onda će ta lista teško imati konkurenciju. Zato je od najvećeg interesa da se sa te izborne liste uklone svi koji dele birače, koji su ideološki zadrti, koji nisu spremni da se prilagode zajedničkom zadatku i koji imaju političke repove koje neko drugi treba da objašnjava i pravda. Od Studentske izborne liste se očekuje da na njoj bude 250 ljudi ostvarenih u svojim strukama mimo politike, i koji su spremni da žrtvuju godinu ili dve dana života da bi se smenila aktuelna vlast, uveo red u ovoj državi i promenio kompletan korumpirani sistem. A onda, na nekim sledećim izborima, u demokratskim uslovima neka krene takmičenje između političkih opcija sa različitim ideologijama i programima. Zar to ne bi trebalo da bude najveći mogući interes svakog pojedinca i organizacije u Srbiji danas koja želi dobro ovom narodu i državi? Trebalo bi, pod uslovom da ne prevladaju goli lični i stranački interesi ili tajni dogovori sa Vučićevim režimom.

Studentska lista još uvek nije poznata javnosti, ali se unapred odbacuje. Šta može biti nečiji motiv da unapred kritikuje i odbacuje izbornu listu koja još uvek zvanično ne postoji i čiji definitivni sastav sad ne možemo znati?

Jedna sporna ličnost na toj izbornoj listi dovoljna je kao razlog da se odbaci lista u celini.

Ovakav stav znači i da bude 249 dobrih kandidata za narodne poslanike na Studentskoj izbornoj listi to ne bi bio dovoljni garant kvaliteta za nekoga kome smeta jedno ime, pa makar ono bilo i na kraju liste bez realne mogućnosti da uopšte postane član Parlamenta.

Kao što nije poznato ko će biti na Studentskoj listi, tek nije poznato ko će biti u potencijalnoj prelaznoj Vladi ako ta lista pobedi, ali se i nagađanja po ovom pitanju koriste kao argument za odbacivanje liste.

Nije sporno to da imamo negativno iskustvo sa političkim promenama 2000. godine kada su nam pod maskom borbe protiv Miloševićevog režima poturene razne antisrpske prozapadne agenture. Zato je delimično razumljiv strah kod pojedinaca da nam se to i ovoga puta ne ponovi pod maskom borbe protiv Vučićeve vlasti. Ali, da se razumemo, jedan takav strah direktno blokira svaku opozicionu aktivnost i realno gledano sputava borbu protiv Vučićevog režima.

Bolje da ostane Vučić, kakav god da je. Ova izjava u prevodu znači: neka ostane izdaja, kriminal i lopovluk aktuelne vlasti.

Vučić i njegovi ne mrze Srbiju, čak pevaju srpske pesme na svadbama.

Vučićeva vlast je nešto mnogo gore od mržnje prema Srbiji – ona u praksi radi direktno protiv srpskih nacionalnih interesa. Od srbofobije gori je samo lažni patriotizam pod kojim se krije izdaja Kosova i Metohije i pljačka narodnih para i nacionalnih dobara. Plus što imamo vlast koja mrzi svakoga ko je ne voli.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri