Posao prozapadnih medija i političara, makar bili i opozicione orijentacije, jeste da guraju evroatlantsku priču, i to, posle raskola Vašingtona i Brisela, u najgoroj EU mondijalističkoj varijanti. Štagod o tome mislio (a mislim sve najgore), razumem da rade svoj propagandistički posao. Nema smisla zbog se toga ljutiti i kukati, već mi koji imamo drugačiju viziju Srbije i Evrope, trebalo bi tome da se suprotstavljamo kolikogod možemo.
Mnogo veći problem od toga šta rade „naši“ NATO lobisti, jeste to što nemalo, rekao bih ne izvorno antisrpski usmerenih građana, naivno naseda na njihove trikove. Logično je da su normalni ljudi nezadovoljni time što je Vučićev režim Srbiju pretvorio u svoju kriminalnu prćiju. Definitivno, živimo u nezdravom društvenopolitičkom ambijentu, ali najveće žrtve toga – od nacionalne do socijalne sfere – smo mi građani Srbije i Srbi generalno. Nije to naše bliže ili dalje okruženje.
Zato je neshvatljivo to što ne baš retki Srbi i Srpkinje nepromišljeno dele po društvenim mrežama ili afirmativno komentarišu tekstove gde se citiraju reči zapadnih i regionalnih srbofoba, kao što je, primera radi, Danijel Server, koji je nedavno uz mnogo medijske pompe ponovio svoju staru tvrdnju da je Srbija ključni faktor destabilizacije tzv. Zapadnog Balkana.
Koješta! Vučić je najgori opstruktivni činilac Srbije i srpskog naroda u celini. On nama nanosi ogromnu štetu svojom kartel vladavinom čiji je opaki deo i nacionalna veleizdaja. Ali nije Srbija bilo kakav izvor opasnosti za susede. Pre su neki od njih to za nas!
Vladajuće strukture zemalja koje nam nisu naklonjene, bilo u susedstvu ili nešto dalje od nas, sve u šest šuruju sa Vučićem. Koliko je on zlo za nas, njima je i iz tog razloga koristan. U igri su razne kombinacije, od kupovine preskupih francuskih borbenih aviona, do nameštenih svađa zvaničnog Beograda sa hrvatskim HDZ vođstvom (koje je već dugo u tajnoj vezi sa SNS establišmentom) od kojih obe strane imaju rejting profit.
O tome treba da govorimo i da se na druge načine trudimo da doprinesemo nacionalnom koliko i demokratskom oslobođenju Srbije, a ne da makar posredno prihvatamo neprijateljska naklapanja da je Srbija žarišna tačka regiona zato što ne prihvata „nezavisnost“ Kosova, da „ugrožava“ integritet Bosne i Hercegovine, te „podriva“ stabilnost Crne Gore.
Vučić, da to ponovim, ugrožava nas a ne sve „njih“. On šuruje sa prištinskim secesionistima i njihovim zapadnim mentorima, a zajedno sa gaulajterom Šmitom potkopava Republiku Srpsku. O njegovom odnosu prema Srbima u Crnoj Gori i nesumnjivo srpskim temeljima te zemlje u celini, najbolje svedoči to što je dugo bio najbolji drug sa montenegrinskim poglavnikom Milom Đukanovićem (odrekao ga se tek kada mu je bilo jasno da pada).
Polazeći od toga neretko se zapitam kako je moguće da je toliko naših sunarodnika operisano od elementarne nacionalne svesti i kada – što se po konfuznosti onoga što govore i pišu vidi – nisu pravi anti-Srbi (koji nastupaju ideološki izoštreno). To mi je na umu kada pročitam ne baš retke komentare tipa sledećeg: „U pravu je Server, Srbija je izvor najgore toksičnosti na Balkanu, dok se sa tim ne suočimo i ne rešimo se Vučića neće nam niti bolje“.
Tačno je da dok ne odjurimo Aleka bez Kosova sa njegovom SNS bandom, ništa neće poći na bolje. Ali nema – da to ne zaboravimo – njegovu vladavinu u vidu Server, kada govori o toksičnosti Srbije. Danijela – koji je od 90-ih godina prošlog veka u kontinuitetu ekstremistički lobista Sarajeva, Zagreba, albanskih separatista na Kosovu i Metohiji – baš je briga da li će Srbima biti bolje. Štaviše, zainteresovan je da nam bude što gore! Još najbolje je za njega i njegove nalogodavce ako nestanemo!
Oni koji se oduševljavaju njegovim (i sličnim), u našim medijima sve zastupljenijim „likom“, te tapšu pojedinim njegovim krilaticama koje deluju kao da su usmerene protiv režima (što je samo privid) – ili ne čitaju tekstove već izvode zaključke samo na osnovu naslova i podnaslova ili su jako ograničeni (pod uslovom da nisu maliciozni pripadnici tzv. Druge ili tačnije Anti-Srbije, o kojima sada ne govorim).
Posle čitanja njihovih tupavih opaski, ostaje nam samo da se setimo reči okorelog cinika Vinstona Čerčila, da se posle razgovara sa nekim biračima čovek zapita da li opšte pravo glasa ima smisla. Nisu samo falični oni koji i dalje podržavaju Vučića (bilo mentalno, bilo moralno ako su deo interesne zajednice koja doprinosi uništenju Srbije), već su to i oni koji su kao protiv njega, ali to su tako da iz plitkoumnosti i površnosti, podržavaju gaženje interes našeg naroda i njegove države. Ne zaboravimo država i režim nisu isto. Loše režime potrebno je da menjamo da bismo spasli sebe, svoju naciju i našu državu!
Dragomir Anđelković
