Kraj predsednika Srbije Aleksandra Vučića, politički gledano, predvidljiv je i neizbežan, a u međunarodnoj zajednici posredi je jedan nezaustavljiv proces – delegitimizacije i dezavuisanja njegovog režima, ocenjuje nekadašnji šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović, koji napominje da je taj proces, koliko god izgledao sporo, ušao u “jednosmernu ulicu”.
Vlahović je rekao da je Srbija u “nažalost očekivanom haosu, kojem je ključno doprineo upravo Vučić”, koji sada, kako kaže, gubi snagu i mogućnost da kontroliše i kanališe taj haos. Ono što, smatra diplomata, ne samo iz crnogorske perspektive gledano, već i iz ugla regionalnih političkih dešavanja zabrinjava, jeste činjenica da je “opoziciona/studentska scena Srbije dominantno nacionalistička i šovinistička”. “Regionu je potrebna normalna Srbija. Ali, čak i vaši opozicioni prvaci (osim časnih i, nažalost, marginalnih izuzetaka) boluju od težih oblika nacionalšovinizma. Crna Gora je, u tom smislu, vazda bila lakmus papir te velikosrpske destrukcije. Na tom frontu nema promjena. Zato ih neće biti ni u Srbiji, bar ne onih koje su prijeko potrebne…”
Vlahović se u razgovoru osvrnuo i na stanje na političkom planu Crne Gore, u svetlu aktuelnih zbivanja sa odlukom Skupštine o slanju crnogorskih vojnika u NATO misiju u Ukrajinu, koja je proizvela izvesna razmimoilaženja u vladajućoj koaliciji, ali i oštre reakcije zvaničnog Beograda tim povodom, uperene prema čelniku parlamenta, Andriji Mandiću. Govoreći o evrointegracijama Crne Gore, koju mnogi vide kao prvu sledeću članicu EU, navodi da tehnički napredak postoji, ali i ističe da se, urušavaju i uništavaju vrednosti i institucije građanskog društva i demokratskog poretka, “upravo od onih snaga kojima bi najteži poraz bio sama mogućnost da Crna Gora postane članica EU pre Srbije”.
▪︎ Kako Vam se čine trenutna dešavanja u Srbiji, situacija je pomalo haotična, čas su protesti u naletu, čas u uzmaku, a ne vidi se niti još nazire raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je jedan od zahteva studenata u blokadi još od maja meseca? S druge strane, čini se da je predsednik Srbije u dobroj meri izolovan u međunarodnoj zajednici i da neki potezi (situacija sa NIS-om) upućuju na zaključak da se izvana želi isterati načistac? Može li biti detronizovan? Šta očekujete?
M. V.: Aleksandar Vučić nema političku budućnost. Srbija je u haosu, koji je bio namjerno indukovan upravo od strane Vučića. Sada on polako gubi snagu i mogućnost da kontroliše i kanališe taj haos. Što ne znači da smo blizu njegovog političkog kraja jer on ima poluge vlasti i mogućnosti da oteža i uspori ono što je, ipak, neizbježno. Raspisivanje izbora će odlagati dok bude mogao. Što više odlaže – gore za njega i za SNS.
Ono što ne samo iz crnogorske perspektive zabrinjava jeste činjenica da je opoziciona/studentska scena dominantno nacionalistička i šovinistička. Zaobilaženje Vučića zdesna ne obećava promjenu koja je Srbiji potrebna. To je tužna činjenica za koju bih volio (i daleko od toga da sam jedini u našoj zemlji) da nije tačna. Regionu je potrebna normalna Srbija. Ali, čak i vaši opozicioni prvaci (osim časnih i, nažalost, marginalnih izuzetaka) boluju od težih oblika nacionalšovinizma. Crna Gora je, u tom smislu, vazda bila lakmus papir te velikosrpske destrukcije. Na tom frontu nema promjena. Zato ih neće biti ni u Srbiji, bar ne onih koje su prijeko potrebne. A ni Srbiji ni Zapadnom Balkanu ne znači mnogo ako umjesto “nedavača Kosova” tip A, dođu na vlast “nedavači Kosova” tip B – koji, i jedni, i drugi isto misle i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
U međunarodnoj zajednici je prisutan proces, koji mi se čini nezaustavljivim, deligitimizacije i dezavuisanja Vučićevog režima. To ide sporo, ali je to ušlo u jednosmjernu ulicu. Čak ni Tramp/Putin više ne može pomoći.
▪︎ U Crnoj Gori je nedavno došlo do izglasavanja odluke u Skupštini da crnogorska vojska pošalje vojnike u NATO misiju u Ukrajinu, nakon čega je došlo do polemika unutar vladajućeg bloka (NSP i Andrija Mandić glasali ZA, a DNP Milana Kneževića PROTIV). To je takođe izazvalo oštre reakcije iz Beograda naspram poteza predsednika Skupštine Crne Gore, jer je jedan od tzv. Vučićevih kerbera, Aleksandar Vulin, Mandića direktno prozvao, na reklo bi se, veoma neprimeren način. Kako na sve to gledate?
M. V.: Odluka je razvlačena punih devet mjeseci. Sukob četničkog vojvode Mandića i njegovog političkog pajaca Kneževića je fingiran. Njih zanima isključivo dalje “posrbljavanje” Crne Gore. Oni su na tom zadatku, jer je to projekat koji treba da uništi sadržinu, kako bi, onda, sve forme, pa čak i nominalna nezavisnost i članstvo u NATO i EU bile ljušture. Reakcije iz Srbije, u tom kontekstu su, pardon, nebitne. To što priča Vulin i slični je odavno potpuno irelevantno. Srbija godinama prodaje municiju Ukrajini, a javno podržava Putinovu Rusiju. Crna Gora podržava Ukrajinu, makar to Mandić i družina radili samo zbog toga što im je manevarski prostor sveden gotovo na nulu, to jest na pomenuto odlaganje nekih odluka, kao što je ova za koju ste pitali.
▪︎ Crna Gora će nesumnjivo biti prva sledeća članica EU. Očekujete li učlanjenje možda i pre 2028, koja je figurirala kao godina kada bi moglo doći do zvaničnog pristupa? Kako Vam se čini napredak na tom polju?
M. V.: Volio bih da ste u pravu – i u vezi situacije, i u vezi rokova, za koje mislim da su hiperoptimistični. Tehnički napredak postoji, dok se urušavaju i uništavaju vrijednosti i institucije građanskog društva i demokratskog poretka upravo od onih snaga kojima bi najteži poraz bio sama mogućnost da Crna Gora postane članica EU prije Srbije. To je problem u mnogim političkim i bezbjednosnim krugovima u Srbiji, ne samo u onima koje kontroliše Vučić. Mnogi su izazovi pred Crnom Gorom, koji će, da time završimo, biti lakši, bar godinu ili dvije, kada Aleksandar Vučić bude politička prošlost.
Vlahović je ministar spoljnih poslova Crne Gore bio u vreme obnove crnogorske nezavisnosti (2006), bio je, između ostalog, i crnogorski ambasador u Americi, a danas je predsednik Crnogorskog helsinškog odbora.
Simptom/M. M.
