Крај председника Србије Александра Вучића, политички гледано, предвидљив је и неизбежан, а у међународној заједници посреди је један незаустављив процес – делегитимизације и дезавуисања његовог режима, оцењује некадашњи шеф црногорске дипломатије Миодраг Влаховић, који напомиње да је тај процес, колико год изгледао споро, ушао у “једносмерну улицу”.
Влаховић је рекао да је Србија у “нажалост очекиваном хаосу, којем је кључно допринео управо Вучић”, који сада, како каже, губи снагу и могућност да контролише и каналише тај хаос. Оно што, сматра дипломата, не само из црногорске перспективе гледано, већ и из угла регионалних политичких дешавања забрињава, јесте чињеница да је “опозициона/студентска сцена Србије доминантно националистичка и шовинистичка”. “Региону је потребна нормална Србија. Али, чак и ваши опозициони прваци (осим часних и, нажалост, маргиналних изузетака) болују од тежих облика националшовинизма. Црна Гора је, у том смислу, вазда била лакмус папир те великосрпске деструкције. На том фронту нема промјена. Зато их неће бити ни у Србији, бар не оних које су пријеко потребне…”
Влаховић се у разговору осврнуо и на стање на политичком плану Црне Горе, у светлу актуелних збивања са одлуком Скупштине о слању црногорских војника у НАТО мисију у Украјину, која је произвела извесна размимоилажења у владајућој коалицији, али и оштре реакције званичног Београда тим поводом, уперене према челнику парламента, Андрији Мандићу. Говорећи о евроинтеграцијама Црне Горе, коју многи виде као прву следећу чланицу ЕУ, наводи да технички напредак постоји, али и истиче да се, урушавају и уништавају вредности и институције грађанског друштва и демократског поретка, “управо од оних снага којима би најтежи пораз био сама могућност да Црна Гора постане чланица ЕУ пре Србије”.
▪︎ Како Вам се чине тренутна дешавања у Србији, ситуација је помало хаотична, час су протести у налету, час у узмаку, а не види се нити још назире расписивање ванредних парламентарних избора, што је један од захтева студената у блокади још од маја месеца? С друге стране, чини се да је председник Србије у доброј мери изолован у међународној заједници и да неки потези (ситуација са НИС-ом) упућују на закључак да се извана жели истерати начистац? Може ли бити детронизован? Шта очекујете?
М. В.: Александар Вучић нема политичку будућност. Србија је у хаосу, који је био намјерно индукован управо од стране Вучића. Сада он полако губи снагу и могућност да контролише и каналише тај хаос. Што не значи да смо близу његовог политичког краја јер он има полуге власти и могућности да отежа и успори оно што је, ипак, неизбјежно. Расписивање избора ће одлагати док буде могао. Што више одлаже – горе за њега и за СНС.
Оно што не само из црногорске перспективе забрињава јесте чињеница да је опозициона/студентска сцена доминантно националистичка и шовинистичка. Заобилажење Вучића здесна не обећава промјену која је Србији потребна. То је тужна чињеница за коју бих волио (и далеко од тога да сам једини у нашој земљи) да није тачна. Региону је потребна нормална Србија. Али, чак и ваши опозициони прваци (осим часних и, нажалост, маргиналних изузетака) болују од тежих облика националшовинизма. Црна Гора је, у том смислу, вазда била лакмус папир те великосрпске деструкције. На том фронту нема промјена. Зато их неће бити ни у Србији, бар не оних које су пријеко потребне. А ни Србији ни Западном Балкану не значи много ако умјесто “недавача Косова” тип А, дођу на власт “недавачи Косова” тип Б – који, и једни, и други исто мисле и Црној Гори и Босни и Херцеговини.
У међународној заједници је присутан процес, који ми се чини незаустављивим, делигитимизације и дезавуисања Вучићевог режима. То иде споро, али је то ушло у једносмјерну улицу. Чак ни Трамп/Путин више не може помоћи.
▪︎ У Црној Гори је недавно дошло до изгласавања одлуке у Скупштини да црногорска војска пошаље војнике у НАТО мисију у Украјину, након чега је дошло до полемика унутар владајућег блока (НСП и Андрија Мандић гласали ЗА, а ДНП Милана Кнежевића ПРОТИВ). То је такође изазвало оштре реакције из Београда наспрам потеза председника Скупштине Црне Горе, јер је један од тзв. Вучићевих кербера, Александар Вулин, Мандића директно прозвао, на рекло би се, веома непримерен начин. Како на све то гледате?
М. В.: Одлука је развлачена пуних девет мјесеци. Сукоб четничког војводе Мандића и његовог политичког пајаца Кнежевића је фингиран. Њих занима искључиво даље “посрбљавање” Црне Горе. Они су на том задатку, јер је то пројекат који треба да уништи садржину, како би, онда, све форме, па чак и номинална независност и чланство у НАТО и ЕУ биле љуштуре. Реакције из Србије, у том контексту су, пардон, небитне. То што прича Вулин и слични је одавно потпуно ирелевантно. Србија годинама продаје муницију Украјини, а јавно подржава Путинову Русију. Црна Гора подржава Украјину, макар то Мандић и дружина радили само због тога што им је маневарски простор сведен готово на нулу, то јест на поменуто одлагање неких одлука, као што је ова за коју сте питали.
▪︎ Црна Гора ће несумњиво бити прва следећа чланица ЕУ. Очекујете ли учлањење можда и пре 2028, која је фигурирала као година када би могло доћи до званичног приступа? Како Вам се чини напредак на том пољу?
М. В.: Волио бих да сте у праву – и у вези ситуације, и у вези рокова, за које мислим да су хипероптимистични. Технички напредак постоји, док се урушавају и уништавају вриједности и институције грађанског друштва и демократског поретка управо од оних снага којима би најтежи пораз био сама могућност да Црна Гора постане чланица ЕУ прије Србије. То је проблем у многим политичким и безбједносним круговима у Србији, не само у онима које контролише Вучић. Многи су изазови пред Црном Гором, који ће, да тиме завршимо, бити лакши, бар годину или двије, када Александар Вучић буде политичка прошлост.
Влаховић је министар спољних послова Црне Горе био у време обнове црногорске независности (2006), био је, између осталог, и црногорски амбасадор у Америци, а данас је председник Црногорског хелсиншког одбора.
Симптом/М. М.
