O kako se samo kovalo 1.11.2025. godine; Zvonko da je privuklo i inostrane “proračunate dušebrižnike” a, ipak držim i pažnju onog čestitog sveta iz drugih zemalja koji shvata da iskrena revolucija protiv crnosvetske degenerativne kronističke sprege dubokih država danas ima svoj svetao front u Srbiji. Jasan zvuk po kome se pozna postanje novog zdravog sistema koji zajedno iskivaju ljudi, novog slobodarskog kova. Svest i misao ovih kovača nadilazi svaki patos stomaka i diže se u visoke sfere razuma sa kojih rezonuje, planira i kuje svoju slobodu zasnovanu na dostojanstvu i čovekoljublju. Kovači su oni koji znaju da:
KADA NEMA SLOBODE IMA NADE!
Nada je gorivo njihove kovačke vatre u kojoj sami kuju svoju slobodu. Čekić je u rukama pameti – a znamo kako ga koristi obest sa svojih medijskih Bastilja, iz belih šatora i pod fantomskim maskama na ulici. Obest čekićem preti, dehumanizuje, porobljava… seje smrt i smrdi nečoveštvom.
Pod udarima čekića koji iskivaju slobodu, iz užarenog metala izbija šljaka; usijana, mlada sloboda se upornim kovanjem čisti od prljavštine, sabija u čvršću strukturu, dok otpada ono što je svakako rđavo, čemu tu nije mesto. Rđavi su oni koji suštinski ne pojme šta je to sloboda i kako do nje doći i, uopšte ne vide njenu svrhu jer misle stomakom: u se, na se i poda se. (Samo primera radi: u sportu bi to bili oni koji koriste doping, koji svojim stomakom umišljaju da su sportisti; u pravosuđu oni koji poštuju silu i strah a ne zakon; u zdravstvu oni koji su pod tepih stavili Hipokratovu zakletvu; u prijateljstvu oni koji bližnjem zavide) Koliko god potentna inteligencija bila u tih koji misle stomakom ona je uvek ograničena želucem tj. svedena je samo na prostor njegovog mraka (u kom se svaka iskra slobode suzbija kao čir), i svakodnevno kada se njen produkt izluči na svetlost, iznova uvidimo da je u pitanju samo govno, bilo retko bilo tvrdo, manje ili veće. Govno je govno.
Rđavo mora otpasti jer samo po sebi nije slobodno i ne može biti deo ili opstati kao deo slobodnog. Onaj ko služi stomaku nije slobodan, pa čak i ako sebe ubedi da teži slobodi, jer spregnut između čekića, nakovnja i kovačke vatre, se uvek pokaže šljakom koja otpada pre ili kasnije. Visoka temperatura i pritisak tokom kovanja su kobni po tu šljaku; Mračno otpada od svetlog. Šljaku sa patosa stomaka drobe i iz usta raspršuju trbuhozborni peševi koji poslužuju manijakalnog obesnika što vitla čekićem prinude. On sada računa na kvantitet te šljake (ona kvaliteta nema) kojom mute vodu, to mu je jedino preostalo… ali ovi Kovači slobode su svojom svetlom tehnologijom zasenili tog šahistu mračnih figura, koje mu polako nestaju sa šahovskog polja i smanjuje se dijapazon njegovih poteza kojima je dugo obmanjivao publiku. Hoće li predati partiju koju očigledno ne može dobiti ili čekati da uskoro ode u prošlost kao najveći gubitnik…
Nije slučajno što novi kov ovde u Srbiji kuje do sada neviđenom tehnologijom i rasplamsava kovačku vatru… Štošta je nateralo ljude da se u Srbiji ovo dogodi… toliko toga mračnog. Evolucija nekada nastaje povratkom na izvore a to ovde znači napuštanje puta koji vodi u ropstvo i degradaciju čoveka, te pronalaženje novog. Temeljno od Boga usađen u čoveka je nazor o slobodi i ka slobodi. On se ostvaruje u svetlu svesti o značaju i potrebi stvaranja i poštovanja pravnog sistema koji suzbija degradaciju čoveka. Pravo je obavezno iznad svih nas kako niko od nas ne bi bio iznad prava. Taj bi tad ostao jedini slobodan, a ostali bi postali njegove sluge. Izgubili bi slobodu. Faraon je bio jedini slobodan u Starom Egiptu…
Plenum je danas kovačnica slobode među jednakima (studenti); Nova konstanta. Nakon konačnog spregnuća u čvrstu strukturu kaljenjem na izborima, dobiće se serum koji će dalje lečiti od padavice u ropstvo; praktično, prosvetiteljski.
Sloboda je u nas žena… Dalje kovanje je tog 1. novembra jednim naročitim potezom malja oročeno na nekoliko nedelja, to jest biološkim potencijalom jedne majke (koja više nema šta da izgubi) da izdrži bez hrane, tako da dalje kovanje treba i da sačuva njen život i oslobodi zemlju od posrnulih veleizdajnika.
Svi imaju taj čekić, neki će njime da terorišu, prete, tuku svoju braću i sestre… a Kovači će da iskuju slobodu za nju, svoju zemlju; Zemlju slobodnih ljudi.
Srećan nam rad i dani skuplja vijeka!
Ivan Tatić, advokat
