О како се само ковало 1.11.2025. године; Звонко да је привукло и иностране “прорачунате душебрижнике” а, ипак држим и пажњу оног честитог света из других земаља који схвата да искрена револуција против црносветске дегенеративне кронистичке спреге дубоких држава данас има свој светао фронт у Србији. Јасан звук по коме се позна постање новог здравог система који заједно искивају људи, новог слободарског кова. Свест и мисао ових ковача надилази сваки патос стомака и диже се у високе сфере разума са којих резонује, планира и кује своју слободу засновану на достојанству и човекољубљу. Ковачи су они који знају да:
КАДА НЕМА СЛОБОДЕ ИМА НАДЕ!
Нада је гориво њихове ковачке ватре у којој сами кују своју слободу. Чекић је у рукама памети – а знамо како га користи обест са својих медијских Бастиља, из белих шатора и под фантомским маскама на улици. Обест чекићем прети, дехуманизује, поробљава… сеје смрт и смрди нечовештвом.
Под ударима чекића који искивају слободу, из ужареног метала избија шљака; усијана, млада слобода се упорним ковањем чисти од прљавштине, сабија у чвршћу структуру, док отпада оно што је свакако рђаво, чему ту није место. Рђави су они који суштински не појме шта је то слобода и како до ње доћи и, уопште не виде њену сврху јер мисле стомаком: у се, на се и пода се. (Само примера ради: у спорту би то били они који користе допинг, који својим стомаком умишљају да су спортисти; у правосуђу они који поштују силу и страх а не закон; у здравству они који су под тепих ставили Хипократову заклетву; у пријатељству они који ближњем завиде) Колико год потентна интелигенција била у тих који мисле стомаком она је увек ограничена желуцем тј. сведена је само на простор његовог мрака (у ком се свака искра слободе сузбија као чир), и свакодневно када се њен продукт излучи на светлост, изнова увидимо да је у питању само говно, било ретко било тврдо, мање или веће. Говно је говно.
Рђаво мора отпасти јер само по себи није слободно и не може бити део или опстати као део слободног. Онај ко служи стомаку није слободан, па чак и ако себе убеди да тежи слободи, јер спрегнут између чекића, наковња и ковачке ватре, се увек покаже шљаком која отпада пре или касније. Висока температура и притисак током ковања су кобни по ту шљаку; Мрачно отпада од светлог. Шљаку са патоса стомака дробе и из уста распршују трбухозборни пешеви који послужују манијакалног обесника што витла чекићем принуде. Он сада рачуна на квантитет те шљаке (она квалитета нема) којом муте воду, то му је једино преостало… али ови Ковачи слободе су својом светлом технологијом засенили тог шахисту мрачних фигура, које му полако нестају са шаховског поља и смањује се дијапазон његових потеза којима је дуго обмањивао публику. Хоће ли предати партију коју очигледно не може добити или чекати да ускоро оде у прошлост као највећи губитник…
Није случајно што нови ков овде у Србији кује до сада невиђеном технологијом и распламсава ковачку ватру… Штошта је натерало људе да се у Србији ово догоди… толико тога мрачног. Еволуција некада настаје повратком на изворе а то овде значи напуштање пута који води у ропство и деградацију човека, те проналажење новог. Темељно од Бога усађен у човека је назор о слободи и ка слободи. Он се остварује у светлу свести о значају и потреби стварања и поштовања правног система који сузбија деградацију човека. Право је обавезно изнад свих нас како нико од нас не би био изнад права. Тај би тад остао једини слободан, а остали би постали његове слуге. Изгубили би слободу. Фараон је био једини слободан у Старом Египту…
Пленум је данас ковачница слободе међу једнакима (студенти); Нова константа. Након коначног спрегнућа у чврсту структуру каљењем на изборима, добиће се серум који ће даље лечити од падавице у ропство; практично, просветитељски.
Слобода је у нас жена… Даље ковање је тог 1. новембра једним нарочитим потезом маља орочено на неколико недеља, то јест биолошким потенцијалом једне мајке (која више нема шта да изгуби) да издржи без хране, тако да даље ковање треба и да сачува њен живот и ослободи земљу од посрнулих велеиздајника.
Сви имају тај чекић, неки ће њиме да тероришу, прете, туку своју браћу и сестре… а Ковачи ће да искују слободу за њу, своју земљу; Земљу слободних људи.
Срећан нам рад и дани скупља вијека!
Иван Татић, адвокат
