Ko se bavi javnim poslom, a posebno politikom, mora da bude spreman da čuje drugačije mišljenje, da istrpi kritiku pa i sve vidove negodovanja, računajući i zvižduke. Tako sam na svom prvom javnom nastupu posle dve godine na nedavnom protestu udružene opozicije Čačka dobio zvižduke, što je apsolutno demokratski. Zvižduke sam sigurno zaslužio određenim pogrešnim političkim potezima u prošlosti, poput koalicije sa Zavetnicima, ali sam tu cenu već ozbiljno platio: preuzeo sam moralnu i političku odgovornost, podneo ostavku na funkciju predsednika Dveri i povukao se iz aktivnog bavljenja politikom.

Dve godine izbegavam intervjue i druge javne nastupe, ne želim da kao neko sa burnom političkom prošlošću smetam novim generacijama koje su povele veliku bitku za promenu sistema, ali se ne povlačim i ne odustajem od generalne borbe za smenu sadašnje vlasti, javno podržavam Studentski pokret i novo rukovodstvo Dveri jer smatram da su Dveri jedina ozbiljna i autentična desnica u Srbiji. I za ovaj protest sam prvobitno odbio da govorim, ali sam naknadno prihvatio jer su opravdano bili sprečeni da u ime Dveri govore dr Vladimir Dimitrijević i dr Milan Roganović, verovatno dva najveća moralna, intelektualna i politička autoriteta u gradu Čačku.

Na protest se nisam mogao samopozvati već sam predložen kao govornik ispred Srpskog pokreta Dveri kao jednog od organizatora. Uvek je najteže pričati o sebi kad drugi ćute jer ispada da se pravdaš ili namećeš, ali je činjenica da sam jedan od glavnih inicijatora saradnje unutar čačanske opozicije, da sam koordinirao mnoge aktivnosti u cilju pametnog zajedničkog izlaska na lokalne izbore 2024. godine na kojima smo pobedili i potom pokradeni, kao i da se nakon toga više od godinu dana zajedno borimo protiv naprednjačkog ološa u Čačku. Konačno, Dveri Čačak su na te lokalne izbore izašle samostalno, pod imenima i prezimenima nas šest vodećih ljudi u nazivu liste, i posle svega što nas je zadesilo na republičkom nivou bavljenja politikom osvojili smo 6% glasova, koliko i dve stranačke koalicije u čijem sastavu je bilo po četiri i šest ostalih opozicionih stranaka. Više od nas osvojile su samo dve opozicione grupe građana koje predvode dva bivša člana SNS, što je poseban fenomen o kome možemo drugi put. Poznato je da nema pobede nad diktatorima bez prebega iz redova vladajućeg režima, ali moramo biti oprezni sa svima koji su nekada bili deo aktuelne vlasti bez obzira što se sada predstavljaju kao opozicija.

Odakle onda, posle godinu dana zajedničke opozicione saradnje na lokalnom nivou, dolaze zvižduci? Moram priznati da sam se zainteresovao za pozadinu tih zvižduka i evo šta sam otkrio. Ako izuzmemo zvižduke koji dolaze iz uobičajene zavisti i konkurencije između opozicionih stranaka, one koji nam prosto ne opraštaju Zavetnike na šta apsolutno imaju demokratsko pravo, kao i one pojedince koji ne mogu da ne pokažu koliko ideološki mrze Dveri, došao sam do sledećih suštinskih zaključaka:
Nije mi zviždao niko od autentičnih čačanskih opozicionara koji nikada nisu bili na drugoj strani. Ti ljudi me poznaju, zajedno se 13 godina borimo protiv aktuelne vlasti i oni odlično shvataju značaj zajedništva i da bez toga nema pobede nad režimom. Zviždali su mi politički preletači: bivši članovi SNS, G17+, LDP, SPO…, koji se danas predstavljaju kao najžešća opozicija maskirani u razne grupe i zborove građana koje se distanciraju od političara i političkih stranaka a vode ih višestruki stranački preletači. Upamtite da će upravo oni isto ovako uskoro zviždati i Studentskoj izbornoj listi jer je već doživljavaju kao konkurenciju koja može da im uništi monopole na bavljenje politikom koje su izgradili i čvrsto drže decenijama, ili će nastojati da se prišljamče studentima i umuvaju u nove vlasti na raznim nivoima. To im ne smemo dozvoliti.

Kada su Dveri pre 13 godina organizovale prve proteste protiv sadašnje vlasti i podnosile prve krivične prijave protiv Vučića i njegovih najbližih saradnika mnogi od sadašnjih velikih opozicionara bili su u SNS, a danas bi da nam drže predavanja. Nije mi prvi put da sam u klinču sa otpacima iz SNS, LDP, G17+ i SPO sa kojima se nikada nisam slagao i spreman sam da i ubuduće ukazujem na njihove preletačke prevare. Čuvajmo se ovakvih preletača koji će postati novi naprednjaci posle Vučićevog pada sa vlasti i pretendovati da nam vode gradove i državu.

Dveri nikada nisu izdale svoj program, nikada se nisu prodale niti jednoj vlasti, nakon jedne pogrešne koalicione odluke nisu Dveri završile u vlasti već je neko drugi izdao, čime smo po ko zna koji put pokazali na kojoj smo strani. Dveri više ne treba da trpe ovu javnu stigmatizaciju od strane onih koji nemaju moralno pravo da nam sude jer sigurno nisu bili aktivnija opozicija od nas sve ove godine, ako su uopšte bili opozicija donedavno. Dveri treba da podignu glavu i nastave svoju misiju istinske opozicione, konzervativne, hrišćanske, rodoljubive, pro-porodične i suverenističke političke organizacije, jer takva politička opcija nedostaje Srbiji. U ovoj fazi kada nema normalnog političkog života svi mi stariji u politici treba da se povučemo u drugi plan i stanemo uz Studentsku listu, jer su jedino mladi kadri da pobede sadašnji režim. To će biti još jedan razlog za zvižduke i napad ne samo na Dveri od strane svih koji u Studentskoj listi vide opasnost po sebe, ali i na to moramo biti spremni.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri.