Ко се бави јавним послом, а посебно политиком, мора да буде спреман да чује другачије мишљење, да истрпи критику па и све видове негодовања, рачунајући и звиждуке. Тако сам на свом првом јавном наступу после две године на недавном протесту удружене опозиције Чачка добио звиждуке, што је апсолутно демократски. Звиждуке сам сигурно заслужио одређеним погрешним политичким потезима у прошлости, попут коалиције са Заветницима, али сам ту цену већ озбиљно платио: преузео сам моралну и политичку одговорност, поднео оставку на функцију председника Двери и повукао се из активног бављења политиком.
Две године избегавам интервјуе и друге јавне наступе, не желим да као неко са бурном политичком прошлошћу сметам новим генерацијама које су повеле велику битку за промену система, али се не повлачим и не одустајем од генералне борбе за смену садашње власти, јавно подржавам Студентски покрет и ново руководство Двери јер сматрам да су Двери једина озбиљна и аутентична десница у Србији. И за овај протест сам првобитно одбио да говорим, али сам накнадно прихватио јер су оправдано били спречени да у име Двери говоре др Владимир Димитријевић и др Милан Рогановић, вероватно два највећа морална, интелектуална и политичка ауторитета у граду Чачку.
На протест се нисам могао самопозвати већ сам предложен као говорник испред Српског покрета Двери као једног од организатора. Увек је најтеже причати о себи кад други ћуте јер испада да се правдаш или намећеш, али је чињеница да сам један од главних иницијатора сарадње унутар чачанске опозиције, да сам координирао многе активности у циљу паметног заједничког изласка на локалне изборе 2024. године на којима смо победили и потом покрадени, као и да се након тога више од годину дана заједно боримо против напредњачког олоша у Чачку. Коначно, Двери Чачак су на те локалне изборе изашле самостално, под именима и презименима нас шест водећих људи у називу листе, и после свега што нас је задесило на републичком нивоу бављења политиком освојили смо 6% гласова, колико и две страначке коалиције у чијем саставу је било по четири и шест осталих опозиционих странака. Више од нас освојиле су само две опозиционе групе грађана које предводе два бивша члана СНС, што је посебан феномен о коме можемо други пут. Познато је да нема победе над диктаторима без пребега из редова владајућег режима, али морамо бити опрезни са свима који су некада били део актуелне власти без обзира што се сада представљају као опозиција.
Одакле онда, после годину дана заједничке опозиционе сарадње на локалном нивоу, долазе звиждуци? Морам признати да сам се заинтересовао за позадину тих звиждука и ево шта сам открио. Ако изузмемо звиждуке који долазе из уобичајене зависти и конкуренције између опозиционих странака, оне који нам просто не опраштају Заветнике на шта апсолутно имају демократско право, као и оне појединце који не могу да не покажу колико идеолошки мрзе Двери, дошао сам до следећих суштинских закључака:
Није ми звиждао нико од аутентичних чачанских опозиционара који никада нису били на другој страни. Ти људи ме познају, заједно се 13 година боримо против актуелне власти и они одлично схватају значај заједништва и да без тога нема победе над режимом. Звиждали су ми политички прелетачи: бивши чланови СНС, Г17+, ЛДП, СПО…, који се данас представљају као најжешћа опозиција маскирани у разне групе и зборове грађана које се дистанцирају од политичара и политичких странака а воде их вишеструки страначки прелетачи. Упамтите да ће управо они исто овако ускоро звиждати и Студентској изборној листи јер је већ доживљавају као конкуренцију која може да им уништи монополе на бављење политиком које су изградили и чврсто држе деценијама, или ће настојати да се пришљамче студентима и умувају у нове власти на разним нивоима. То им не смемо дозволити.
Када су Двери пре 13 година организовале прве протесте против садашње власти и подносиле прве кривичне пријаве против Вучића и његових најближих сарадника многи од садашњих великих опозиционара били су у СНС, а данас би да нам држе предавања. Није ми први пут да сам у клинчу са отпацима из СНС, ЛДП, Г17+ и СПО са којима се никада нисам слагао и спреман сам да и убудуће указујем на њихове прелетачке преваре. Чувајмо се оваквих прелетача који ће постати нови напредњаци после Вучићевог пада са власти и претендовати да нам воде градове и државу.
Двери никада нису издале свој програм, никада се нису продале нити једној власти, након једне погрешне коалиционе одлуке нису Двери завршиле у власти већ је неко други издао, чиме смо по ко зна који пут показали на којој смо страни. Двери више не треба да трпе ову јавну стигматизацију од стране оних који немају морално право да нам суде јер сигурно нису били активнија опозиција од нас све ове године, ако су уопште били опозиција донедавно. Двери треба да подигну главу и наставе своју мисију истинске опозиционе, конзервативне, хришћанске, родољубиве, про-породичне и суверенистичке политичке организације, јер таква политичка опција недостаје Србији. У овој фази када нема нормалног политичког живота сви ми старији у политици треба да се повучемо у други план и станемо уз Студентску листу, јер су једино млади кадри да победе садашњи режим. То ће бити још један разлог за звиждуке и напад не само на Двери од стране свих који у Студентској листи виде опасност по себе, али и на то морамо бити спремни.
Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери.
