Петак 07.11.2025
Петак 07.11.2025

Султан Вучић и трбушна плесачица Дачић

Вучић је толико хвалио султана Мурата, да му је његов другар Курти у знак захвалности за све што чини испунио
жељу и дао то име касарни на Косову и Метохији. Претходно је Вучић ставио на распологање Куртију све од српске државности што је преживело рат и НАТО бомбардовање. Сада Вучић из све снаге заједно са Радоичићем и екипом ради и на територијалној предаји
Косова и Метохије посебно у оним општинама где Срби чине већину.

У Вучићевој режији смишљена је Бањска, једна од најбизарнијих акција која је имала за циљ да обрука српски народ, војску и полицију, и свима стави до знања колико смо неспособни и неспремни за било какав отпор и одбрану нашег народа и националних интереса на Косову и Метохији. Људе који су у тој акцији изгубили животе више нико и не спомиње, још мање се тражи одговорност за оне који су осмислили и учествовали у тој акцији. Осим што се понекад појаве у друштву председника Србије или кад као дивље хорде иду по српским градовима застрашујући народ који више не жели да трпи зулум напредњака.

С тим у вези су чак и смислили још једну сумануту акцију против блокада, а у знак подршке нашем народу на Косову и Метохији. И то баш на задушнице. Ваљда како би деловало да их има довољно на улицама. Зато и чуди Вучићева кукњава и на Турску и његовог осведоченог пријатеља Ердогана који не само што наоружава Албанце на КиМ, него ни не крије да ради на обнови отоманске империје. И то уз свесрдну помоћ Вучића који опчињен Муратовом генијалношћу све чини на стварању Велике Албаније. У томе му, кад се укаже прилика, терцира Дачић, који је уз зурле и таламбасе забављао Ердогана певајући му Османагу, а овај му задовољан наступом необичне трбушне плесачице бацао турске лире по поду. Та сцена је најбољи показатељ Вучићеве спољне политике и дипломатије која је на сваком кораку доживела крах, а
народ у чије се име води понижење какво не памти. Ми њима Османагу и врцкање Дачића, они дронове и оружје Албанцима да могу брже и ефикасније да нас уклоне са наших вековних огњишта. Стратегија Мурата ког Вучић обожава и следи после толико векова даје резултате.
Зна се како је Мурат прошао на Косову док је било Срба спремних на борбу и жртву, али доживели смо и то да је Вучић оживео Мурата и његов план и жељу и то спроводи боље од било ког турског султана. Нажалост, уз подршку великог броја Срба који му верује како брани српске интересе.

Тако смо поново добили санкције овога пута само за НИС, али на то смо већ навикли кад допустимо да нас предводи црвено-црна коалиција оличена у СПС и радикалима. Америка стеже, Русија не помаже, Европа слуша, сви гледајући искључиво сопствене интересе, на исти онај начин на који су и довели ову екипу на власт у Србији. Издаја националних и државних интереса очигледно нема краја. Пљачка и понижење народа не престају. А да би све то наставило несметано да функционише потребно је развалити и зауставити студентску и свенародну побуну где је Вучић посегао за својим последњим адутом, увек спремним и вешто одржаваним у највећем делу српске опозиције. Сведоци смо њиховог заједничког деловања усмереног само на један циљ, а то је да избора не буде и да се не дозволи било каква промена до које би могли доћи студенти и њихова листа.

Рајетински менталитет је дубоко укорењен у српској опозицији и немају намеру да га мењају по цену да разне Османаге и Мурати владају вечно. Једном смо успешно отерали и Турке и Аустроугаре кад су деловали непобедиво. Имамо прилику да то поновимо само ако сви изађемо из ћорбуџака у који смо сатерани и станемо уз људе који су одавно на ветрометини и одбили су да се завуку у мишију рупу кријући се од Вучића и његових кабадахија.

Да би опстали, морамо сви да устанемо! Време је.

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.