Koliko puta se desilo da padne omražena vlast a ne dođe do suštinskih poboljšanja. Oni koji su se borili protiv korupcije, kada sednu u tron, neretko postanu ogavni korupcionaši. Borci protiv veleizdaje, oportuno, nastave da idu putem sramne izdaje umesto da ponište učinjena nacionalna nedela od strane prethodnika. Gorljivi zagovornici slobode transformišu se gotovo preko noći u surove tirane. Istorija je prepuna takvih ciničnih obrta!

To su gorki produkti alhemije vlasti. Pod alhemijom, bukvalno, podrazumeva se drevna okultna veština transformacije; i to raznovrsne – običnog metala u zlato (što je naravno nerealno) ili duhovnog  preobražaja radi sticanja esencije mudrosti (pitanje je da li je nju iko spoznao). Kolokvijalno, pod njom se podrazumevaju bilo kakve radikalne promenama u materijalnoj ili duhovnoj sferi.

O tome je na neki način – projektovano na vlast pa i moć u drugim vidovima, i to obično sa veoma mračnim ishodima procesa pretvaranja – govorio cenjeni engleski političar i istoričar lord Akton (1834-1902). Čuvena je do danas njegova misao: „moć ima tendenciju da kvari ljude, a apsolutna moć apsolutno kvari“.

Zato je opasno boriti se zaslepljeno samo protiv nečega i nekoga, na način da se utire put ka vlasti onima o kojima ništa ne znamo. Kada se popnu na vrh državne piramide mogu da skinu maske pa se pokažu lica koja nam se neće dopasti. A i da ti ljudi u startu nisu pokvareni i zli, setimo se malopre navedene izreke: „moć ima tendenciju da kvari ljude“. Čak i kada nije apsolutna!  

Iz tog ugla osvrnimo se na famoznu tzv. „studentsku listu“. Lično od početka, i to aktivno, podržavam studentsko-građanski (pa delom i opozicioni) pokret otpora Vučićevom kartel režimu. Ali jedno je nešto rušiti a drugo je graditi novo; polako ali sigurno primičemo se tački kada se to očekuje od svih nas koji podržavamo rušenje sadašnje vladajuće garniture.

Da bi se tom političkom građevinarstvu konačno pristupilo, svi to shvatamo, potrebno je čvršće političko organizovane. U tom kontekstu se i došlo na ideju tzv. „studentske liste“ – na kojoj ne bi bili studenti već ljudi koje biraju njihovi plenumi – koja bi se u izbornom ringu suočila sa SNS uzurpatorima vlasti, te bi, bre ili kasnije, formirala novu vladu.

Sada se neću baviti time da li je stvarno realno Vučića i njegovu političku mafiju pobediti na izborima i onda očekivati da pognute glave prepusti vlast. Da maštamo da jeste, te da to prihvatimo zdravo za gotovo. Ali ko onda dolazi na vlast?

Tzv. „studentska lista“ je, navodno, već formirana i svakako mora da ima neko skriveno vođstvo. No, mi do danas ne znamo ko su ljudi na njoj, od „običnih“ kandidata za poslanike do onoga ko će biti njen nosilac, te grupe njegovih (ili njenih) najbližih saradnika za koje se očekuje da će biti stub nove izvršne vlasti.

Ne znamo ništa ni o istinskom programu tzv. „studentske liste“, izuzev nekih opštih principa koji se svode na lepu ali praznu formulu (gotovo iracionalnu u klasičnom alhemijskom smislu): zalažemo se za sve dobro protiv svega lošeg. I uz to: živeo Ustav Republike Srbije. Ipak, bez programa delovanja, on će ostati mrtvo slovo na papiru. Ostala zaklinjana u visokoparne principe, da stvari budu i gore, odneće vetar!  

Sve se u vezi sa tzv. „studentskom listom“ dešava po nekom oligarhijskom principu. Pod njim se podrazumeva nedodirljiva „vladavina manjine“, gde većina ne utiče na to kako se ona popunjava, niti šta radi. Oni koji se u takvim uslovima bore za moć ili je već imaju, pretvaraju se u svojevrsne bogove sa Olimpa koji je oblacima i visinom sakriven od običnih smrtnika, o čijoj sudbini odlučuju, i to po samo njima znanim pravilima (ili bez njih).

Obično nam se to što stvari na to liče sa tzv. „studentskom listom“ objašnjava rečima: Vučić i njegov propagandni aparat će stigmatizovati njene lidere i pripadnike ako njihova imena budu obznanjena. Pa dobro, možda je to neko vreme držalo vodu, ali ne možemo tako u nedogled. Končano, i da je tačno da će uslediti blaćenje, to je cena političke borbe. Uostalom, ako neko nema „puter na glavi“, mnogo lakše je da se brani od kleveta. Štaviše, to može da bude dobar osnov za razorni kontraudar po vrhovnom lažovu Aleku bez Kosova i njegovim slugama.

Kako vreme ide sve sam bliži mišljenju da se ne radi o tome što nam se iznosi kao opravdanje za skrivanje imena. Slutim da je tzv. „studentska lista“ džak u kome su ko zna sve kakve mačke. Recimo, i ljudi bliski Dinku Gruhonjiću, a on i oni su mračni lobisti antisrpskih snaga u regionu i šire, a ne borci za demokratiju i pravdu. Ili profesori kao što je Biljana Stojković, koja zagovara hašku laž o srebreničkom genocidu i tome sličnom, te to prodaje pod navodnim građanskim vrednostima.

Da ne nabrajam druge, da ne bi prerano mnogima ogadio tzv. „studentsku listu“, za koju i dalje mislim da može da bude na transparentan način redefinisana u skladu sa onim što je Srbiji potrebno. Par crnih primera koji sam naveo, dovoljno je da svima bude jasno na šta mislim, ali još nemam nameru da budem istinski negativan. Samo upozoravam.  

Većina antirežimski nastrojenih građana Srbije daleko je od stavova koje pomenuti srbofobi zagovaraju i oličavaju. Gro Srba ne odustaje od toga da je Kosovo Srbija, ne prihvata neistinu da smo mi najodgovorniji za raspad Jugoslavije i zločine koji su se u vezi sa tim dešavali, nije spremno da podrži ulazak naše zemlje u agresivnu Severnoatlantsku alijansu, niti je ravnodušno prema sudbini Republike Srpske i generalno Srba koji su se nepravedno našli van granica naše države.

Vreću sa onima koji misle suprotno tome, bacila bi što dalje od sebe; taman posla da bi je istresli u poslaničke i ministarske fotelje. To dobro znaju oni koji bi da se dokopaju vlasti protivno volji većine. Zato, već sam u to skoro pa uveren, mistifikuju stvari oko sastava tzv. „studenske liste“. Onda kada izbori budu raspisani a emocije proključaju pošto je objave, planiraju da nametnu opaku, rekao bih i totalitarnu konstrukciju: ko kritikuje tzv. „studentsku listu“ i one koji su na njoj, taj je „ćaci“.

Nije nego. Vučić je veleizdajnik a njegova „ćaci“ ekipa ga podržava u tome. Otuda, „ćaci“ su na neki način i oni koji žele da nastave njegovu antisrpsku politiku – makar bili i na tzv. „studentskoj listi“ – u duhu onoga što sam ranije na ovom portalu opisao kao „narandžastu evoluciju“ (s konja bivaju zbačene istrošene evroatlantske sluge da bi ga uzjahale one koje još nisu provaljene kao takve, pa mogu da nastave da obavljaju stari posao samo malo „kulturnije“).

I dalj verujem da većina plenuma nije na toj liniji. Ali sam sve sigurniji da u zakulisnim radnjama sve više uspeha imaju kvislinzi, i to ništa bolji od Vučića (možda izvorno manje razorni ali „sveži“, što kompenzuje prvo). Stičem i utisak da ubrzano raste broj nacionalno nastrojenih građana koji isto tako misle. Otuda, da opšta narodno-opoziciona podrška studentskom pokretu ne bi počela da prerasta u rizično generalizovano preispitivanje onoga što on radi i onih koji ga usmeravaju, vreme je da se otvore karte.

Pri tome to mora da se uradi tako da se ne insistira na njihovoj nepromenjivosti, već kako bi se kroz spontani pa i formalni društvenopolitički dijalog, došlo do održive studentsko-građansko-opozicione liste koja je u stanju da nosi dalju borbu protiv vladajuće političke mafije, te da iznedri one koji bi je zamenili na čelu Srbije. Međutim, ni to nije dovoljno; i takva vlast mora da ima unapred definisan kratak rok trajanja.

Narodni predstavnici se biraju na osnovu mnogih parametara, od kompleksno shvaćene ideologije do regionalne zastupljenosti, što sve sada nije, niti može da bude, u prvom planu. Trenutno je prioritet oslobođenje Srbije. A kada se to desi, u roku od 6 meseci ili godinu dana, trebaju nam pravi, fer izbori, na kojima bismo u normalnoj atmosferi birali koga hoćemo a ne koga nećemo.

U skladu sa tim, kako bi se oko nje okupio što širi front, tzv. „studentska lista“ mora da potvrdi ono što je u početku iz studentskog pokreta poručeno, pa onda lukavo zanemareno, a to je da će nova vlast biti oročena na precizan period!

Ako hoćemo da gradimo bolju Srbiju, vreme je da se bar sa strane fronta koja se predstavlja kao spasonosna, prestane sa igrama koje deluju neiskreno!