​Srpskom pokretu Dveri, gledano iz istorijske i moralne perspektive, može da služi na čast što je organizator verovatno prvog javnog skupa protiv politike nove vlasti Srpske napredne stranke još 6. aprila 2013. godine. Naime, tada su Dveri na Trgu Republike u Beogradu organizovale trodnevni protest protiv predloga tzv. „Sporazuma sa Prištinom” koji je Dačić-Vučić Vladi Srbiji nametnula EU, a koji je kasnije potpisan od strane ovog izdajničkog dvojca i postao poznat kao „prvi Briselski sporazum”. Još pre više od 12 godina Dveri su prepoznale o kakvoj se izdajničkoj politici radi i ustale protiv sadašnje vlasti. Još tada nam je bilo jasno da onaj ko je spreman da preda Kosovo i Metohiju – taj je spreman na sve! Tako da su kasnija bahatost, nestručnost, lopovluk, nasilje i medijski mrak samo prirodan nastavak ove prve i najveće izdaje od strane aktuelne vlasti.

​Nasuprot ovoj 13 godina dugoj i veoma aktivnoj opozicionoj istoriji Dveri, da li neko može da se seti nekog protesta protiv Vučićeve vlasti u organizaciji NDSS od kada je na njenom čelu Miloš Jovanović? Ali zato Miloš Jovanović ovih dana zasmejava javnost kako su ga studenti u blokadi „molili da ih podrži, ali on neće”. Nažalost, mnogi su zaboravili da je nosilac Vučevićevog mača izlazio na izbore kad ih je cela opozicija bojkotovala 2020. godine, a bojkotovao ih kad je Vučić trebalo da izgubi vlast u Beogradu i drugim velikim gradovima 2023. godine.
​Nakon potpisivanja pomenutog protivustavnog tzv. Briselskog sporazuma od strane Dačića i Vučića u aprilu 2013. godine, Dveri organizuju protest ispred Narodne skupštine i podnose verovatno prvu krivičnu prijavu protiv predsednika i prvog potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i Aleksandra Vučića zbog, kako smo to obrazložili, više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja države. Krivičnom prijavom su obuhvaćeni i svi ministri u tadašnjoj Vladi Srbije koji su glasali za ovu odluku, kao i još dva člana pregovaračkog tima u Briselu – tadašnji savetnik predsednika Srbije Marko Đurić i šef Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin.
Nasuprot tome, da li neko može da se seti ne protesta ili krivične prijave već bilo kakve javne izjave dr Branimira Nestorovića protiv Vučićeve vlasti i izdaje KiM u prvih 10 godina vladavine SNS? Kako neko može odjednom da postane opozicija a da je pre toga prespavao izdaju KiM i sva druga zlodela aktuelne vlasti bez ikakvog javnog oglašavanja i protivljenja? Ono što se mora priznati jeste da je dr Nestorović principijalan: on se i dalje ne oglašava ni o čemu i niti jednom se nije javio za reč za skupštinskom govornicom od kada je izabran za narodnog poslanika 2023. godine.

Šta tek reći za Milicu Đurđević Stamenkovski koja ovih dana sa ničim zaslužene ministarske pozicije javno proziva Studentski pokret i traži da se objave imena kandidata za narodne poslanike na budućoj Studentskoj izbornoj listi, smatrajući „da je u pitanju obmana budućih birača”. Teško da može biti veće obmane birača od onoga što je ona uradila kada se na izborima 2013. godine predstavljala kao opozicija a posle izbora prešla na stranu vlasti za koju je upravo ona govorila da je veleizdajnička.
Ovo su samo tri najsvežija primera onog istog fenomena koji je u svoje vreme nazvan Srpski pokret obmane, a odnosio se na Vuka Drašškovića i SPO. Lažni monarhisti, lažni četnici, lažna desnica, lažni vernici, lažne patriote, lažna opozicija postali su konstanta srpske politike u poslednjih 35 godina. Od Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja preko Miloša Jovanovića do Branimira Nestorovića i Milice Đurđević Stamenkovski Služba državne bezbednosti ne miruje i bez prestanka se bavi dizajniranjem desnog političkog prostora. Koliko god da se na desnici do sada razotkrilo spavača Službe – to nije zaustavilo dalje aktivnosti starih i novih igrača sa istim ovim zadatkom da zaluđuju patriotsko biračko telo i odvode ga u slepu ulicu. Za njih nema penzionisanja, oni su uvek potrebni, oni svoj zadatak moraju da ispune do kraja.
Za vanredne izbore koji moraju doći može se očekivati čitav talas stare lažne desnice, kao i novih „patriotskih” obmanjivača i obmana sa glavnim ciljem da rade protiv Studentske izborne liste, kako bi smanjili njen izborni rezultat i probali da zaustave Vučićev pad. Tako će Miloš Jovanović, koji je lično sprečio sve oblike ujedinjenja desnice u poslednjih nekoliko godina, pričati o „autentičnoj desnici” sa kojom teško da ima ikakve veze, njemu će se vrlo moguće u tom foliranju pridružiti i dr Branimir Nestorović, dok će plejadi političkih karikatura poput Miše Vacića biti priključena i mnoga nova imena kako bi se zaveo i prevario patriotski birač. Zadatak svih njih iz opozicije koji će izaći na izbore i sa leve i sa desne strane je isti: da ne dođe do jedne i jedinstvene Studentske izborne liste protiv Vučića koja sigurno pobeđuje! Nekima je to obaveza koju su dobili u BIA, neki ne mogu da podnesu da više nisu bitni, neki ne mogu bez poslaničkih plata i stranačkog budžeta tih godinu dana koliko bi trajao prelazni period do prvih slobodnih izbora. Koji god da je njihov motiv, jasno je da zbog njih Vučić još uvek vlada, da ih narod zato neće, da su prevaziđeni i da treba podržati Studentsku izbornu listu, a ne njih.

Autor je master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri.