U svetu ogrezlom u bezakonje, greh i duhovnu prazninu, očekivali bismo da Crkva bude svetionik – mesto gde se čuva vera u Hrista, Njegova reč, i Njegovo obećanje da će ponovo doći. Ali istina je teža: ne samo da svet odbacuje Hrista – odbacila ga je i Crkva.
Ne u doktrini. Ne na papiru. Ne u simbolu vere. Ali u delu, u duhu, u svakodnevici – Crkva, kakva je danas, često živi kao da Hristos neće doći. Kao da Njegove reči o Drugom dolasku nisu stvarne. Kao da će vekovi greha samo da se nastave, bez Suda i bez Kralja.
Znakovi neverovanja unutar same Crkve
- Retko se govori o Drugom dolasku
U propovedima, u pastirskim poslanicama, u crkvenim okupljanjima – gotovo da se ne pominje da Isus Hristos dolazi ponovo da sudi živima i mrtvima. U centru pažnje su politika, tradicija, narodni običaji, nacionalna istorija – ali Car koji dolazi? O tome vlada tišina. - Život bez bdenja i pokajanja
Pravoslavna vera nas poziva da „bdijemo i budemo spremni“, jer ne znamo dana ni časa. Ali duhovni život unutar Crkve sve više liči na formalnost, bez istinskog podvižništva i budnosti. Ako Crkva ne živi kao da Gospod dolazi – onda znači da više ne veruje da dolazi. - Crkvena hijerarhija kao „svet u svetom“
Mnogi episkopi, sveštenici i teolozi više govore kao državne diplomate, profesori i čuvari institucije, a ne kao ljudi koji stoje pred vratima večnosti. Reč o Sudu, o Strašnom dolasku Hrista, o Carstvu nebeskom – sve je to potisnuto iza „važnijih tema“. - Prilagođavanje duhu vremena
Umesto da podseća svet da dolazi kraj, Crkva sve češće teži da mu se dopadne – izbegava da spomene greh, izbegava da govori o pokajanju, i time pokazuje da se više boji ljudi nego Boga. A onaj ko ne propoveda Sud – taj ne veruje u Dolazak.
Crkva bez iščekivanja – Crkva bez sile
Kada Crkva izgubi iščekivanje Hrista – gubi i silu. Bez vere u Njegov Dolazak, sve postaje puka forma: liturgija bez života, molitva bez vatre, ikona bez svetlosti. Apostoli su živeli u nadi da će Hristos doći „kao lopov u noći“, pa su s tim iščekivanjem i umirali. A mi danas? Mi gradimo karijere, titule i institucije – kao da Hrista nema ni na vidiku.
A Hristos dolazi – sa ili bez nas
Bilo da ljudi veruju ili ne veruju, bilo da Crkva ćuti ili propoveda – Hristos dolazi. Neće pitati koliko nas je čekalo, već koliko nas je bilo budno.
„Kad Sin Čovečiji dođe, hoće li naći veru na zemlji?“ (Luka 18:8)
To je pitanje koje Hristos postavlja ne svetu, već Crkvi. Ako odgovorimo iskreno – možda nam neće biti prijatno. Jer ako Crkva više ne veruje da On dolazi, šta onda još od nje ostaje?
Bojan Jovanović
