Svi događaji posle Vidovdanskog mitinga su sasvim očekivani, ne mogu nikoga iznenaditi. Osim onih nedoučenih ćacija koji ne poznaju sistem društveno – političkih kretanja, sve uzroke koje dovode do posledica koje sa svakim proteklim danom poprimaju po intenzitetu i razmerama žešće konflikte, i sve se više udaljavaju od rešavanja mirnim putem.
Sve to zahvaljujući onima koji su i izveli toliki narod da na ulicama potražuju svoju pravdu.
Nije iznenađujuća brutalnost policije. To je jedna izdresirana falanga koja se tovila na narodnoj muci i dočekala svoj trenutak da demonstrira svo zlo sveta prema svojim sunarodnicima. Po načinu i metodu ne zaostaje iza drugih diktatorskih režima, iza Rusije i Turske.
Ali, u njenim redovima su i ljudi koji nisu policajci, ljudi iz podzemlja koje je uvek i uvek koristi AV za obavljanje svojih prljavih poslova. Od Hercegovačke pa nadalje. Ne treba da vas iznenadi kada abolira i Belivuka, čije je suđenje inače farsa, kao i Legiju.
U odbrani režima ne biraju se sredstva. Čak i svakodnevna kevčenja Šešelja, tog monstruoznog zločinca i pominjanje njegovih četnika u odbrani režima su poslednja farsa kojom se demonstrira nemoć i poraz
Jer, narod niko i nikada nije pobedio.
Trajaće ovo, al’, pobednik se vidi.
Na Ivandan je oluja oborila šatore u Ćacilendu. Ima Boga, iako su njegove sluge zatajile.
Siniša Stojčić, Beograd
