Сви догађаји после Видовданског митинга су сасвим очекивани, не могу никога изненадити. Осим оних недоучених ћација који не познају систем друштвено – политичких кретања, све узроке које доводе до последица које са сваким протеклим даном попримају по интензитету и размерама жешће конфликте, и све се више удаљавају од решавања мирним путем.

Све то захваљујући онима који су и извели толики народ да на улицама потражују своју правду.

Није изненађујућа бруталност полиције. То је једна издресирана фаланга која се товила на народној муци и дочекала свој тренутак да демонстрира сво зло света према својим сународницима. По начину и методу не заостаје иза других диктаторских режима, иза Русије и Турске.

Али, у њеним редовима су и људи који нису полицајци, људи из подземља које је увек и увек користи АВ за обављање својих прљавих послова. Од Херцеговачке па надаље. Не треба да вас изненади када аболира и Беливука, чије је суђење иначе фарса, као и Легију.

У одбрани режима не бирају се средства. Чак и свакодневна кевчења Шешеља, тог монструозног злочинца и помињање његових четника у одбрани режима су последња фарса којом се демонстрира немоћ и пораз
Јер, народ нико и никада није победио.

Трајаће ово, ал’, победник се види.

На Ивандан је олуја оборила шаторе у Ћациленду. Има Бога, иако су његове слуге затајиле.

Синиша Стојчић, Београд