Из ТОК-а поручују да „за сада“ није утврђено да је у трезору било и кривотворених новчаница, да су претресом проверавали да ли фактичко стање одговара оном из документације банке и да ће све додатно проверити ако се појави сумња о лажним банкнотама. Из НБС не одговарају на питања о наводној контроли из јануара и њеним резултатима

Када је почетком године чуо да би му ускоро на врата могла банути контрола Народне банке Србије да провери колико заиста готовог новца има у трезорима, власник Алта банке Давор Мацура дошао је на „генијалну“ идеју, да недостајућу количину кеша једноставно – одштампа, открива добро обавештени извор Радара и наглашава да би и то истрага која је у току требало да открије.

Да би попунио „рупу“ у трезору, Мацура је у стилу прекаљеног дилера – банку је и купио као власник ланца мењачница – од приватне штампарије наводно наручио да му на брзину одштампа лажне новчанице у апоенима од по 500 евра. Потом их је, објашњава наш саговорник, помешао са правим, тако што је са само неколико људи од највећег поверења на врх и на дно распоредио бунтове правих, а између су натрпали паковања фалсификованих новчаница, у нади да нико од надлежних неће посумњати да једном банкару тако нешто може уопште пасти на памет.

За само три године Алта банка је количину готовине повећала скоро пет пута, са 95 милиона на 460 милиона, а до септембра ове године на 750 милиона евра, али је право питање колико је пара заиста било у трезору, а колико само на папиру. И колико је Мацура успео да извуче за себе и своје ортаке

А право стање у трезору Мацурине банке битно је одударало од онога што је приказивао у својим пословним књигама, што је и био фокус досадашње истраге Тужилаштва за организовани криминал. У напоменама уз завршни рачун за прошлу годину Алта банка је пријавила да је 31. децембра 2025. у готовини и код НБС имала чак 90,5 милијарди динара „бруто“. Од тога 5,65 милијарди у страној валути у виду обавезне резерве код НБС, а на текућем рачуну 30,7 милијарди, чак 10 пута више него годину дана раније.

Банкар који је волео само кеш

Највећи део наводно у кешу је, ипак, држала у трезору и то 53,8 милијарди динара – 38,9 милијарди у домаћој и 14,9 милијарди у страној валути. Поређења ради, 31. децембра 2022. иста банка имала је у благајни само 11,2 милијарде динара. Другим речима, за само три године количину расположиве готовине повећала је не за 4,8 одсто, већ 4,8 пута, са 95 милиона на 460 милиона евра.

Тај тренд наставио се и ове године, јер је у билансу стања од 30. септембра, само месец дана пре него што ће јој НБС одузети дозволу за рад, Алта банка уз ставку „готовина и средства код централне банке“ уписала износ од чак 88,4 милијарде динара или око 750 милиона евра. Поређења ради, тек нешто више од 20 милиона евра пласирала је у хартије од вредности, па испада да је 37,5 пута више новца држала у кешу, који банци не доноси никакав приход. Напротив, прави јој трошкове.

Већ тај податак био је довољан да се у НБС упали црвени аларм, да њени контролори провере о чему се ради и зашто једна банка новац држи у трезору, уместо да га усмерава у кредите и тако оплоди. Ако је тог новца уопште и било, осим на папиру. Притом би даља истрага требало да утврди да ли је у тој фиктивно приказаној гомили кеша било и фалсификата, што је равно друмском разбојништву и случај незабележен у историји банкарства.

Из Јавног тужилаштва за организовани криминал за Радар наводе да „за сада није утврђено“ да је у трезору Алта банке било и фалсификованих новчаница у апоенима од 500 евра. „ЈТОК је претресом трезора проверавао фактичко стање у трезору у односу на стање евидентирано у документацији Алта банке. Уколико се у току поступка појави сумња да се ради о фалсификованом новцу, биће извршена одговарајућа провера“, поручују из Тужилаштва.

Мацурина банка је 37,5 пута више новца држала у кешу него што је пласирала у хартије од вредности. Тај податак је довољан да се у НБС упали црвени аларм, да њени контролори провере зашто новац држи у свом трезору, уместо да га усмерава у кредите. Ако је тог новца уопште и било, осим на папиру

На питање да ли ТОК располаже записником НБС о контроли трезора Алта банке, која је наводно обављена почетком године, из Тужилаштва за Радар истичу да се те „околности проверавају“, као и наводи о томе да део пазара Мацурин Алта пеј није ни уплаћивао Алта банци, већ је само лажно приказивао да је тај новац положен у трезор Алта банке.

Два механизма за извлачење новца

Управо то био је један од добро разрађених механизама за извлачење новца. Уосталом то пише и у Наредби о спровођењу истраге ТОК-а, коју је КРИК први објавио. У њој се наводи да пазар од 370 милиона евра из мењачница Алта пеја никада није стигао у трезор Алта банке, већ га је њихов газда задржавао за себе, а уз то је уз помоћ сарадника из „депоа“ банке изнео још 17 милиона евра кеша.

На питање да ли располажу записником НБС о контроли трезора Алта банке, која је наводно обављена почетком ове године, из ТОК-а одговарају да се те „околности проверавају“, као и наводи да део промета Мацурин Алта пеј није ни уплаћивао Алта банци

Притом је, тврди се у Наредби, Мацура на основу налога за уплату пазара Алта пеја евидентирао да је новац примљен у централни трезор, иако он никада није прешао праг банке. Отуда није било ни потребе да га Мацура под окриљем мрака из банке износи. Позивајући се на тај документ, КРИК наводи и да ће сведоци у истрази бити и гувернерка Јоргованка Табаковић и директор Сектора НБС за контролу пословања банака Дарко Стаменковић.

Из НБС, међутим, до уторка, када овај број Радара одлази у штампу, нису желели да одговоре да ли је тачно да су у јануару обавили контролу Алта банке са циљем да се провери стање готовине у трезору те банке. Ако је контроле било, желели смо да обавестимо јавност о њеним налазима, па смо тражили, али нисмо добили записник са детаљнијим информацијама како је контрола спроведена, ко је контролу обавио и да ли су примећене било какве неправилности и нелогичности.

Само дан после избора, на којима је СНС изгубио власт, у АПР-у је регистрована уплата додатних 2,9 милијарди динара из јуна ове године, чиме је новчани капитал Алта банке повећан на 22,34 милијарде динара или на 190 милиона евра, али то очито није било довољно да се спречи колапс, који је наступио четири дана касније

Ништа није вредело ни што смо указали на то да су се у међувремену појавиле информације да Алта није у билансима приказивала стварно стање готовине, те да на такав закључак упућује и саопштење које су 31. октобра потписала сва четири вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић. Уз гувернерку они су чланови Извршног одбора НБС, који је на крају и одузео дозволу за рад Мацуриној банци. Том приликом саопштили су да су са стварним стањем, које је драстично одступало од извештаја које је Алта банка достављала НБС, упознати тек на хитној ванредној седници и од тужилаштва су, између осталог, затражили да утврди и „евентуалну кривичну одговорност одговорних лица у НБС“.

Неуспели покушај спасавања Алта банке 26. октобра

У међувремену Мацура је осумњичен да је из трезора банке чији је једини власник и председник Управног одбора био до њеног стечаја, 3. новембра, присвојио више од 45 милијарди динара. ТОК сумња да је тај новац задржавао за себе од почетка 2020. до краја октобра ове године и да су му у томе помагали директор одељења трезора и управљања готовином и његов сарадник за трезорско пословање.

Управо њих двојица су му, како се наводи у Наредби, физички из трезора банке изнели и предали око 17 милиона евра, али без икаквих писаних трагова и званичне евиденције. Чак 21,7 пута већу суму Мацура је задржао тако што је тај новац само фиктивно „унео“ у трезор, а заправо га је задржао за себе и користио за неке друге пословне операције, јер у Наредби није разјашњено на који начин га је власник Алта банке, али и Алта групе, коју чини десетак фирми, преузимао и где га је чувао.

Сви чланови Извршног и Управног одбора Алта банке разрешени су 3. новембра, а у понедељак, 9. новембра, за законског заступника Алта банке у стечају постављена је Љубица Пантелић, директорка Агенције за осигурање депозита

Уз то, истрага би требало да утврди и да ли је део новца који је успео да извуче Мацура дао неком од пословних ортака и клијената његове банке, који баш не би имали разумевања што им је новац остао заробљен, заједно са депозитима јавних предузећа и државних институција.

У целој рашомонијади готово нико није приметио да је 26. октобра, само дан после избора, на којима су Александар Вучић и његова Српска напредна странка после 14 и по година изгубили власт, уз чију је подршку Мацура саградио пословну империју, газда Алта банке очајнички покушао да је спаси. Тог дана, наиме, АПР је објавио да је уплатом додатних 2,9 милијарди динара у јуну ове године, уплаћени новчани капитал Алта банке повећан на 22,34 милијарде динара или на 190 милиона евра, али то очито није било довољно да се спречи колапс, који је наступио само четири дана касније.

Током истраге ТОК планира да саслуша и чланове Управног и Извршног одбора и запослене у централном трезору Алта банке. До 3. новембра, када је посао стечајног управника преузела Агенција за осигурање депозита, председница Извршног одбора Алта банке била је Уна Сикимић, а чланови Никола Крџић, Татјана Куљак, Жељко Девчић и Бојан Пантовић, док су уз Мацуру у Управном одбору били Александар Живковић, Владимир Миладиновић, Небојша Стојановић и Кристијан Ристић.

Чим су његови политички ментори изгубили власт, Мацура је изгубио банку, а са њим и улагачи у фонд Татјане Вукић, јер је 29. октобра инвестициона јединица Виста Рица инвеста вредела 131, а сад не вреди ни 100 евра. Неко је, дакле, изгубио позиције, неко богами и паре, а остаје да се види ко ће на крају баладе изгубити и слободу

У понедељак, 9. новембра, за законског заступника Алта банке у стечају постављена је Љубица Пантелић, директорка Агенције за осигурање депозита. Од њене ефикасности зависиће колико ће из стечајне масе успети да наплате бројна јавна предузећа, локалне самоуправе и државне институције, које су на миг бивше власти стотине милиона евра јавног новца поверили приватној банци, чији је газда био близак врху СНС-а.

Чим су његови политички ментори изгубили власт, Мацура је изгубио банку. Са њима су изгубили и сви који су веровали да се 25. октобра ништа неће променити, па и улагачи у фонд Виста Рица, чији су власници високи функционери СНС-а Татјана Вукић и Војислав Недић. Дан пре него што ће Алта банка отићи под лед инвестициона јединица Виста Рица инвеста вредела је 131, а од 5. новембра не вреди ни 100 евра. Неко је, дакле, изгубио позиције, неко богами и паре, а остаје да се види ко ће на крају баладе изгубити и слободу.

Извор: Радар