Evo nas opet u ludom cirkusu gde se svi lože na neku prelaznu vladu kao da je poslednja rakija u kafani posle ponoći. Priča se o njoj kao o svetom gralu, čarobnom rešenju koje će magično skinuti Vučića sa vlasti, a da pritom niko ne mora da pešači, vozi bicikle, ili – ne daj bože – blokira mostove.
Ali hajde da budemo realni – Aleksandar Vučić će pre izaći na Trg republike go, nego što će dozvoliti da neka “ekspertska vlada” preuzme vlast. Jer, da se podsetimo, čak I da se studenti, profesori I ostali slože oko tog koncepta, ko će to da sprovede? Taj isti Vučić koji drži skupštinu, sudove, policiju I još tajnih I još tajnijih formacija.
Misaoni eksperiment zvani “Prelazna vlada”
Evo kako bi to izgledalo u praksi:
- Protesti traju, studenti javno skandiraju “Prelazna vlada!”
- Vučić klimne glavom, nasmeši se I kaže: “Ma naravno, samo mi dajte mandatara I vaša želja je za mene zapovest. Ja sam tu da služim celom narodu.
- Nova vlada se sastavi od ljudi koji su već igrali ulogu “nezavisnih” u prethodnim epizodama.
- Skupština izglasa – jer naravno da hoće.
- I eto nas na početku, samo sa malo drugačijim kostimima.
Znači, šta smo dobili? Apsolutno ništa. Osim što je opozicija potrošila energiju na nešto što Vučić može da sruši jednim telefonskim pozivom.
Dinstanje 2.0 – Krunisanje bez krune
Dok se politički analitičari nadaju nekom čistom prelazu, Vučić već igra drugu igru – strpljivo čeka da se protesti istroše, da ljudi odustanu, da se “dinsta” vlast bez ikakvog pravog preokreta.
I tako, dok se neki zagrevaju za “tehničkog mandatara”, vlast već sprema sledeći potez – izbore kad njoj odgovara, sa pravilima koja ona postavi.
Vreme je da virtualno postane stvarno
Prelazne vlade, tehnički mandati, lepe reči u skupštinama – sve je to samo dimna zavesa dok sve teče po starom. A dok se političke elite igraju šaha, pitanje je – koliko će još dugo pojedini da se žrtvuju, pešače I stoje na ulicama dok ne shvatimo da se vlast ne menja parolama, već pritiskom koji ne može da se ignoriše?
Trenutna solidarnost je ogromna – ali samo na ekranima. Podržavam studente! Bravo profesori. Samo nastavite – sve to lepo zvuči, ali sistem ne menjaju lajkovi, već ljudi koji ne odlaze.
Blokade su efikasne samo ako su masovne – ako ih svi podrže, ne samo u pričama, nego i na nogama.
Ako želimo dinstanje, moramo svi da budemo vatra. Studenti I profesori su pokazali put, ali sistem će pući tek kad mu zatvorimo sve ventile. Kad blokade prestanu da budu simbolične I postanu nezaustavljive. Kad se svako pojavi tamo gde boli – ispred institucija, fabrika, puteva.
Solidarnost koja ostane na društvenim mrežama je samo sećanje na nešto što nije ni počelo.
Vreme je da se virtualna revolt pretvori u fizičku stvarnost.
Jer vlast se ne predaje. Samo se dinsta. A pitanje je ko će prvi da izgori.
Stefan Megić, filolog, pisac, kolumnista, teoretičar pop kulture i glavni i odgovorni urednik portala Glas Ćuprije.
