Evropska unija mora reagovati kako se ne bi ugrozila nezavisnost i suverenitet Crne Gore promenama Zakona o državljanstvu, poručili su u dopisu visokom predstavniku EU za spoljnu politiku Žozepu Borelju petorica poslanika Evropskog parlamenta.
Evropski parlamentarci iz Evropske narodne stranke (EPP), Mihael Gahler – koordinator za spoljnu politiku, Milan Zver, Matej Tonin, Tomislav Sokol i Davor Ivo Stier su naveli da bi zakonske promene, kojim bi omogućile dobijanja dvojnog državljanstva, mogle imati „teške i dugoročne posledice “ na proces odlučivanja i identitet Crne Gore.
Crna Gora ima restriktivan Zakon o državljanstvu.
Usvojen je 2008., dve godine nakon obnove nezavisnosti u vreme vlasti Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, koja je smatrala da su strogi kriterijumi za dvojno državljanstvo zaštita države od 630.000 stanovnika.
Đukanovićeva partija je na izborima 2020. izgubila vlast od dominantno prosrpskih partija, na čelu sa proruskim Demokratskim frontom, koje su se zalagale za pravo na dvojno državljanstvo.
Ovih dana, uoči vanrednih lokalnih izbora u Podgorici, prosrpske partije aktuelizovale su tu temu.
Usvajanje prava na dvojno državljanstvo omogućilo bi uticaj zemljama koje imaju geostrateški interes u Crnoj Gori, smatraju europarlamentarci.
„Posebno zabrinjava činjenica da bi brojčano malo biračko telo lako moglo biti nadjačano glasovima novih birača, koji će to pravo ostvariti dobijanjem dvojnog državljanstva“, navodi se u dopisu Borelju.
Crna Gora je kandidatkinja za članstvo u EU, a kada to postane, onaj ko ima njeno državljanstvo postaje i državljanin EU – to je jedan od razloga zašto je Brisel zainteresovan da Crna Gora sačuva nacionalni identitet, prozapadnu i proevropsku orijentaciju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) jedan od potpisnika, Davor Ivo Stier.
To je projekat koji otvara mnoga pitanja, prvenstveno što se u najavama moglo iščitati da bi ogroman broj ljudi koji danas ne žive u Crnoj Gori dobili državljanstvo čime bi se mogao promeniti identitet Crne Gore, tj. da Crnogorci, u krajnjoj liniji, budu čak i manjina u vlastitoj državi, naveo je.
„Crnogorci bi mogli postati manjina u Crnoj Gori“: Šta stoji u dopisu poslanika EP Žozepu Borelju? Govorimo o Crnoj Gori kao zemlji koja je kandidatkinja, koja želimo da sutra bude punopravna članica EU.
Onaj ko dobija državljanstvo Crne Gore postaje i državljanin EU, zato EU ima interes da Crna Gora sačuva svoj nacionalni identitet i prozapadnu i proevropsku orijentaciju.
I zbog toga takav predlog nije mogao proći ispod radara“.
Stier je kazao da se EU neće mešati u unutrašnje poslove i nadmetanje političkih stranaka, ali će podržati snage koje Crnu Goru vide kao deo evropske porodice.
Plan, strategija EU je da celi Jugoistok Europe, i tu Crna Gora prednjači u pregovorima, bude integrisan u EU, prihvatajući standarde i vrednosti Evrope.
Protiv toga su koncepti kao što je, na primer, „srpski svet“ koji je u biti jedna imitacija geopolitičkog koncepta „ruskog sveta“.
„To su destabilizirajući koncepti koji se protive evropskoj logici. A evropska logika je zameniti stare sukobe sa novim oblicima saradnje, koja poštuje dignitet svakog naroda i nezavisnost svake države.
To je ono što vidimo kao destabilizirajuće u konceptu „srpskog sveta“, koji vidi Crnu Goru kao deo jedne druge interesne sfere, gde se u biti ostaje suveren samo na papiru“, kazao je.
Ukazuje da ne samo Crna Gora, već i Srbiji iza Rusiju moneta za potkusurivanje.
„Dakle, nemaju interes nešto graditi, nego biti prisutni kako bi na ovom prostoru ‘zagorčali život’ i određene strategije EU, koju gledaju, nažalost, kao neprijateljsku stranu. U tom pogledu je politika Rusije destabilizujuća i destruktivna. Oni umnogome mogu i kroz hibridno delovanje postići određene rezultate, ali ne mogu ništa stabilno graditi“, rekao je Stier.
