Uzalud su svi napori novih suvlasnika, kompanije Ineos, da klub vrate na vrh, kada nisu rešeni mnogi problemi koji giganta sa Old Traforda konstantno srozavaju već više od deset godina.
Otkako je porodica Glejzer 2005. kupila akcije kluba, Junajted je na svim frontovima postepeno slabio, dok nije došao do nivoa sramotnog za elitni klub. To se više ne može sakriti niti tolerisati.
Navijači se šale da su u nedelju protiv Bornmuta gledali miševe na terenu, ali miševi su izgleda u velikom broju osvojili ceo Old Traford. I bukvalno! Prema poslednjem izveštaju inspektora za higijenu, stadion Mančester Junajteda još jednom je pretrpeo pravu invaziju ovih napasnika!
Da ih ima zaista mnogo videlo se i u novembru kada su kamere na utakmici Lige Evrope sa Bodo Glimtom uhvatile jednog miša nasred terena na Old Trafordu.
Ljudi zaduženi za kontrolu higijene bili su šokirani kada su nedavno otkrili prisustvo miševa tamo gde ne bi smelo da ih bude – u nižem nivou stadiona i kioscima koji prodaju hranu navijačima oko stadiona.
Otuda je prethodna ocena za higijenu (4/5) spuštena na dvojku i naređeno im je da se stvari poprave u najhitnijem mogućem roku.
Mančester Junajted odavno ima problem sa miševima i pacovima, jer se nalazi na lokaciji između kanala i železničke pruge. Još 2015. klub je morao da postigne dogovor sa lokanim kompanijama za deratizaciju kako bi pokušao da reši problem sa ogromnim brojem miševa koji su se pojavljivali na severnoj i južnoj tribini, dok su mnogi bili primećeni i u klupskim kancelarijama.
Problem je nekako izrazitiji u zimskom periodu kada glodari nastoje da pronađu tople, skrovite kutke, tako da oni koji kontrolišu njihovu pojavu sada patroliraju Old Trafordom četiri ili pet puta nedeljno kako bi ih pohvatali ili rasterali.
“Klub primenjuje robustan sistem kontrole glodara na Old Trafordu. Visestruka kontrola na nedeljnoj bazi primenjuje se u svim objektima keteringa i preduzimaju se sve mere da se obezbede čistoća i higijena gde god se hrana skladišti, priprema i servira. Ako se primeti i najmanji incident, predizimaju se hitne mere”, izjavio je portparol kluba posle napisa u štampi o pojavi glodara.
Miševi su samo deo problema Mančester Junajteda i njegovog oronulog Teatra snova izgrađenog 1910. Stadion je odavno zreo za ozbiljno renoviranje, ali poslednja važnija rekonstrukcija rađena je još 2006. i posle toga nije viđeno ništa značajnije.
U međuvremenu, brojni engleski klubovi su ojačali i prevazišli Mančester junajted ne samo rezultatski i delima na terenu, već i po infrastrukturi. Arsenal, Totenhem, Mančester siti… Svi oni se mogu pohvaliti da imaju daleko modernije stadione i uslove, koji su adekvatni 21. veku. Junajted je i dalje duboko u 20.
Reklo bi se da Mančester Junajted zaostaje daleko iza svih njih, ali ne samo po infrastrukturi, već i po ponudi hrane. Poznato je da je na stadionu gotovo nemoguće doći do hrane u poluvremenu, ako se ne izađe barem pet do deset minuta ranije, kako bi se makar došlo do parčeta mlake pite ili sendviča, koji se rasprodaju za tili čas, tako da oni poslednji u redu ostanu bez ičega. O ogromnim redovima ispred mini kioska koji prodaju brzu hranu i pivo, izlišno je govoriti u poređenju sa modernim 65-metarskim barom na stadionu Totenhema, gde prodaja teče velikom brzinom i bez zastoja.
Inspektori su svojevremeno bili šokirani kada se jednom od gostiju u VIP zoni servirala gotovo nepečena piletina, posle čega je klub dobio najnižu moguću ocenu za kvalitet hrane. Jedinicu!
U kuhinji i mestima gde se priprema hrana, zatečen je pravi haos – prljave posude, nedostatak sudopera sa toplom vodom, hrana koja je zatečena na podu, zamrljani prekidači za struju… Iz zidova na celom objektu vire žice i strujni kablovi, sve je nekako zastarelo i haotično.
I to je samo deo problema, jer je objekat toliko oronuo da se to više ne može ignorisati. Toaleti su često preplavljeni vodom, a rđa se pojavljuje na sve strane, od krova do kapija na stadionu. Oni koji dođu na stadion imaju čest problem sa internetom, signal često puca. Sam pogled na semafor ne deprimira samo zbog sve češćih negativnih rezultata Junajtedovog tima – uska, elektronska tabla, postavljena iznad tunela, neadekvatna je veličini kluba i vremena. Nema video bima na kom se mogu videti sporne situacije, taj semafor je relikt prošlosti u kojoj je Junajted ostao zaglavljen.
“Mesto deluje zapušteno i istrošeno. Ima još onaj starinski šarm, ali je daleko iza ovog vremena. Sramota je prolaziti ovuda i gledati rđu na sve strane, videti krov koji prokišnjava. Deluje deprimirajuće”, konstatovao je jedan navijač Mančester Junajteda.
Mančesterski derbi 2019. ostao je poznat i po tome što je zabeležena neviđena poplava posle jakog pljuska. Krov je popustio pa je na delu tribine viđen pravi vodopad, voda se na stolice slivala u slapovima i bilo je zaista tužno videti takav prizor.
“Nova turistička atrakcija na Old Trafordu. Vodopad”, podsmevali su klubu na društvenim mrežama.
Da sve bude gore, u nedelju je na konferenciji za medije Rubena Amorima, posle poraza od Bornmuta (0:3) počeo da prokišnjava i plafon u medija centru, pa su i Portugalac i novinari bili šokirani prizorom.
Kada se svemu tome dodaju i one mitske priče o tome kako je Holanđanin Arjen Roben, u periodu kada je bio u naponu karijere, odbio da potpiše za Junajted jer je u trening centru na Karingtonu, osetio miris krava, koji se širio odnekud… O tome ne vredi ni pričati. Džim Retklif je kao jedan od prvih zadataka kada je došao, označio renoviranje Karingtona, i ono je uveliko u toku sa investicijom od preko 50 miliona funti. Dakle, barem negde se počelo.
Sledeći je Old Traford. Rušiti ga ili ostaviti celog, ili makar deo. Klub još nije prelomio šta da uradi, a konsultovao je i navijače, koji su čini se više za to da se izgradi moderan objekat kapacietata 100.000 mesta za šta je i Džim Retklif. Problem je što Retklif ne bi da finasira sve sam, pa je tražio pomoć države, lokalnih vlasti, za gradnju “Vemblija severa”. I ko zna kako će se i ta priča završiti.
Njemu, ruku na srce, nije trebalo mnogo da se zameri navijačima i ne samo njima. Toliko da su ga nazvali Ibenizerom Skrudžom, likom iz romana Čarlsa Dikensa.
Detalj sa meča Junajteda (©Reuters)
Iako je lokalac, svojevremeno drugi najbogatiji čovek Velike Britanije, rešio je da ukine 250 radnih mesta kako bi uštedeo. Otkazane su novogodišnje zabave za zaposlene, sve privilegije koje su uživali i koje se tiču putovanja na gostovanja, plaćanja hotelskih usluga i hrane. Navijačima je zabio nož u leđa kada je povećao cenu karata za utakmice do kraja sezone na 66 funti, ne izuzimajući ni penzinere ni decu. Uzalud su odbrane tipa kako je to urađeno sa svega tri odsto karata, jer je 97 odsto već prodato po diskontnim cenama – navijači slute šta se valja iza brda za narednu sezonu. I već uveliko protestuju, a čini će to i dalje jer su zajedno sa ljutim protivnicima, fanovima Liverpula, za 5. januar uoči meča na Enfildu, zakazali zajednički protest protiv povećanja cene ulaznica.
Liverpul i Mančester su radnički gradovi, to ne bi trebalo da zaborave prebogati vlasnici, posebno Retklif koji se uvek hvali da dolazi iz tog okruženja.
Tim, rezultati i muke koje slavni klub ima u pokušaju da se vrati na staze slave kojim ih je više od dve i po decenije vodio legendarni Aleks Ferguson, posebna su priča. Ruben Amorim je veoma brzo postao svestan kakav izazov je prihvatio nedavno i trebaće mu mnogo snage i nerava da istraje u onom što želi.
Jer se na Old Trafordu pored miševa na stadionu, zapatio i mentalitet miševa u fudbalskom smislu. Strah od neuspeha, od kliske propasti, okovao je sve na Teatru snova. I drži ih u trajnom košmaru.
Davno je prošlo vreme kada je slavni Ser Aleks mogao da pred utakmicu sa Totenhemom, klapne rukama u svlačionici bez da i igračima da bilo kakvo uputstvo. osim ovog:
“Idemo momci, to su samo Spursi“…
I Spursi su sada odmakli Junajtedu u mnogo čemu. A Ferguson je odavno samo na tribinama i ne može više da pomogne Junajtedu.
Sramotan potez kojim ga je klub nedavno bez objašnjenja ostavio bez doživotnog primanja na ambasadorskom nivou, samo je stavka više koja svedoči o vrtoglavnom propadanju.
Čini se da je Junajted upao u vrtlog ludila i haosa kom nema kraja. I trebaće mnogo vremena i snage da se iz tog vira izvuče. A strpljenje svih je na izdisaju…
Tekst: Mozzartsport