Srbiji je potreban tvrd suverenistički stav i pristup političkim pitanjima koji u srži brani i gleda srpske nacionalne interese, a ne lični režim kakav je stvorio aktuelni predsednik Srbije, koji je “klijentelistički” i u potpunosti naslonjen na “okupacione strukture”, ocenio je advokat i jedan od osnivača “Narodne mreže” Vladan Glišić.
Glišić je kazao da je spoljna politika Srbije, oličena u prvom čoveku države, haotična i nedosledna, te “ponajviše povijena prema onima koji ne misle dobro ovom narodu”. “Ona je poput predsednika Srbije, čoveka haotičnog u svemu, problematičnog psihološkog profila sa problematičnim moralno-političkim idejama. Kao što predsednik Srbije vodi politiku kao trgovački putnik, koji istražuje šta tržište hoće i to posle prodaje kao svoje ideje, tako se sve to ponašanje preslikava na spoljnu politiku Srbije”, naveo je Glišić.
Bivši predsednički kandidat Dveri iz 2012. godine smatra da naprednjački režim nije prvi “klijentelistički režim” u Srbiji, ali da je možda i najviše odmakao u činjenici “uzimanja sinekura i zaduživanja kod okupacionih upravnika”. “Čitava ova korupcija, nedvosmisleno velika i raširena, kojoj svedočimo u Srbiji, posledica je onoga što su nam uradili upravo oni koji danas iz EU ili SAD dolaze da nam pričaju kako treba da se borimo sa korupcijom. Kakav nonsens, oni su rodno mesto korupcije a drže lekcije šta bi i kako trebalo da radimo”, istakao je Glišić.
Prema njegovim rečima, ne sme se zaboraviti da je srpski narod ostao stamen i nepovijen u teškim okolnostima 90-ih i da je s tim u vezi “sramno ulagivanje i dodvoravanje okupatoru”, što je, po njemu, jedan od modusa operandi vlasti Srpske napredne stranke.
“Narod koji je stajao sam i hrabro se suprotstavio u borbi protiv onoga što sad želi da zgazi celi svet, 1999. se pokazao kao vrlo ozbiljan narod i moramo biti svesni da u vreme kad smo jedini bili na liniji fronta, Beogradom nisu mogli da preleću američki helikopteri a da ne budu oboreni (kao ovih dana u Venecueli; hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura). 78 dana teških udara celog NATO-a, uz Rusiju koja se pravila luda i Kinu koja je morala da proguta bombardovanje svoje ambasade u Beogradu, i danas predstavljaju svedočanstvo svojevrsnog heroizma i shvatanja kakva je i kolika dimenzija našeg decenijskog otpora svim tim (okupacionim) strukturama. To se ne sme zaboraviti i bagatelisati”, navodi Glišić, ističući da sve pomenuto posebno dobija na značaju danas “posle mnogo situacija u kojima gledamo kako se celo čovečanstvo uvija pod američkim bezobrazlukom, i na to nasilništvo ne reaguje kako bi trebalo”.
Simptom/M. M.
