Skoro četiri godine je prošlo otkako je Nebojša Stefanović izašao, ili je pak oteran, iz političke arene u Srbiji. A onda, pomalo neočekivano, Stefanović se pojavio 31. jula 2026. godine na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke). Kako ističu Dragomir Anđelković i Marko Vujić, Stefanovićevo pojavljivanje predstavlja pokušaj Aleksandra Vučića da zbije redove pred nadolazeće izbore – jer, naposletku, Stefanović i dalje ima ljude unutar SNS koji su mu ostali lojalni.

Uslovno rečeno buran raskid između Nebojše Stefanovića s jedne i Aleksandra Vučića i SNS s druge strane podsećao je na one koji se viđaju u krimi sapunicama – prisluškivanje, zavera, odnosno optužbe za saradnju s kriminalnim klanom i naposletku, kako to priliči srpskim prilikama, kumovska „izdaja“.

Stefanović se u tom unutarstranačkom sukobu, barem na osnovu tekstova u prorežimskim medijima, našao u ulozi antagoniste. U atmosferi u kojoj je nekadašnji prvi čovek policije rapidno gubio podršku i moć – njegova „kapitulacija“ se mogla naslutiti.

Na osnovu toga kako je izgledao kraj, realan dojam bi bio da za Stefanovića nema povratka, odnosno da su sve veze trajno presečene.

Međutim, realnost je jedno – a televizijska sapunica nešto sasvim drugo.

I tako je, posle skoro četiri godine otkako je predao „ulogu“ ministra odbrane Milošu Vučeviću, Stefanović uočen u sali MTS Dvorane na sednici Glavnog odbora Srpske napredne nastranke. Iako je i dalje član Predsedništva SNS – barem tako navodi na svom zvaničnom Instagram nalogu, a tako piše i na sajtu stranke – njegovo prisustvo je, pomalo, iznenađujuće.

Pad u nemilost

Kako ga je Politika opisala pre gotovo dve decenije – „Radikal sa osmehom“.

Stefanović se pridružio Srpskoj radikalnoj stranci još ’90-ih godina prošlog veka, strpljivo je gradio svoj „karakter“ tokom godina da bi, kada se prilika konačno ukazala, postao glavna sporedna uloga pored Aleksandra Vučić kada je Srpska napredna stranka došla na vlast.

Prvobitno predsednik Skupštine, zatim ministar unutrašnjih poslova, naposletku i odbrane.

Iako najpoznatiji, a možda i najmoćniji dok je bio na čelu policije, upravo će taj period biti obeležen aferama, od kojih su najpoznatije falsifikovana fakultetska diploma i posredovanje njegovog oca u prodaji oružja između fabrike „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije – koje ga, ispostaviće se, nisu koštale pozicije.

A šta jeste?

Početkom 2021. Vučić je izneo informaciju da je prisluškivan, a ubrzo se, u medijima bliskim vlasti, postavilo pitanje Stefanovićeve odgovornosti. Od tog momenta, Stefanović se našao na udaru prorežimskih medija – što je, kao logičan sled okolnosti, dovelo do spekulacija o sukobu između predsednika Srbije i njega.

I onda, kao validacija spekulacija ili ne, u maju 2021. odbori SNS širom Srbije izjasnili su se za smenu Stefanovića sa funkcije predsednika Gradskog odbora SNS u Beogradu i sa javnih funkcija.

Za Stefanovićevu smenu glasao je čak i njegov kum Aleksandar Papić, čiji se tabloid – „Objektiv“ – takođe pridružio napadima na Stefanovića.

Napadima su se pridružili i stranački kolega Vladimir Đukanović, ali i nekadašnja sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović. Stefanović, pak, nije ostajao nem – odgovarao je povremeno preko medija na sve optužbe koje su dolazile na njegov račun.

Stefanović naposletku nije podneo ostavku, ali je nakon izbora 2022, odnosno nakon što je stupio sa mesta ministra odbrane u oktobru te godine – „skrajnut“ što sa svih javnih funkcija, što iz javnosti generalno.

Iako nikada u potpunosti nije javno obelodanjeno da li su Vučić i Stefanović bili u sukobu – i zbog čega – upravo je Dijana Hrkalović, i to ni manje ni više nego u intervjuu za „Objektiv“, optužila Stefanovića da je sarađivao sa kriminalcima, posebno sa grupom Veljka Belivuka, vođe huligansko-kriminalne grupe „Principi“. Hrkalović je tada optužila Stefanovića da je nezakonito prisluškivao predsednika Aleksandra Vučića i članove njegove porodice.

Takođe, bivši glavni specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić, koji je svedočio u Višem sudu u Podgorici kao svedok odbrane na suđenju Zoranu Lazoviću, nekadašnjem pomoćniku direktora Uprave policije i nekadašnjem specijalnom tužiocu Saši Čađenoviću, na sudu je govorio o tome kako je „Bezbednosno-informativna agencija Srbije sarađivala sa kavačkim klanom, a da je do sukoba sa suparničkim škaljarskim došlo kada su „zaratili“ Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović“.

Zbijanje redova pred izbore

Kako objašnjava politički analitičar Dragomir Anđelković, pojavljivanje Stefanovića na sednici GO SNS ukazuje da je Aleksandar Vučić svestan da „njegova ekipa mnogo lošije stoji i u javnosti i unutar partije nego ranije“.

„Unutar SNS-a postoje brojni prikriveni sukobi, kao i mnoge nefunkcionalnosti proizašle iz nagomilanih prethodnih sukoba i „klanovskih“ razračunavanja koja nikada ne odu predaleko, jer je Vučić i dalje taj koji je najjači. Ali, ispod površine, stvari ključaju“, rekao je Anđelković.

A van partije, kako dodaje, SNS je počeo da gubi i deo svojih čvrstih pristalica.

„U tim okolnostima Vučić sad nastoji da skupi sve one koji su nešto nekada značili u SNS-u. Već smo imali poigravanja sa Tomislavom Nikolićem. Imamo, na neki način, revitalizaciju uloge Zorane Mihajlović. Sad je došao na red Stefanović“, ocenjuje on.

Sličnog viđenja je i docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić, koji navodi da svojevrsna rehabilitacija Stefanovića – nesumnjivo ukazuje na to da SNS upreže sve raspoložive snage za predstojeće izbore.

„Najava da će ići u jednoj koloni sa svim koalicionim partnerima iz aktuelnog saziva Vlade takođe ukazuje na to da nas očekuju najneizvesniji izbori od 2012. godine do danas, te da je SNS po prvi put u situaciji da se bori za goli opstanak na vlasti. Već lokalni izbori u proteklih 18 meseci pokazivali su da i u jakim uporištima, u ruralnijim opštinama, uz sav pritisak, SNS bez partnera ne moze da formira vlast od minimalnih 51 posto“, ističe Vujić.

Na konto toga, kako kaže, u takvoj situaciji „i metabolizam SNS organizma mora da izmeni svoj rad“.

„Naime, sve unutrašnje podele, sumnje, pa i unutarstranačke optužbe za izdaje, stavljaju se po strani, sa ciljem opstanka na vlasti. U tim okolnostima ne postoje nepodobni, svaki organ tog stranačkog organizma ima svoju hijerarhijsku strukturu gradivnih tkiva, kapilara, sve do mikroćelijskog nivoa na kom ne smeju da izgube niti jedan glas“, rekao je Vujić.

Povratak otpisanih

Anđelković naglašava da Stefanović nema toliki rejting u javnosti „da bi to bogzna šta značilo Vučiću“. Ali, kako dodaje, imao je nekad niz svojih pristalica unutar SNS-a, neku vrstu svoje frakcije, koja je razbijena.

„I mnogi koji su bili njemu bliski i dalje s njim imaju odnos, možda jesu postradali kada je on sklonjen, ali i danas egzistiraju iako nemaju moć“, kazao je Anđelković.

Kako kaže, sve ovo predstavlja Vučićevu poruku: „Ako se sada svi skupite, ako svi budete uz mene, ja ću onda ponovo deliti karte“.

„Vučić ovim šalje poruku delu nezadovoljne partije, koja je nekada bila bliska Stefanoviću, da je ovo prilika da ponovo zaigraju i da se vrate na scenu. Sad, da li će to dati rezultat ili neće, jer će mnogi misliti da je to samo dodatni dokaz da brod tone, videćemo. Ali je svakako pokušaj Vučića da sve snage SNS ponovo okupi i iskoristi“, ocenjuje Anđelković.

Vujić podseća da je tokom decenije i po Stefanović gradio stranačko tkivo, sebi lojalne pojedince, koji su njegovom marginalizacijom takođe izgubili sopstvene poziciije i privilegije.

„Vreme je tmurno za režim, toliko da i otpisani moraju nazad u igru, što je prilika da se i bivši višestruki ministar sa svojim unutarstranačkim potencijalom nađe ponovo u milosti velikog šefa na poziciji predsednika Republike“, smatra Vujić.

On kaže da će biti zanimljivo videti kako će „ova vojska, unutarstranački podobnih i nepodobnih, međustranački nekomplemetarnih, proći na izborima“.

„Šarenolikost koja podseća na Napoleonovu vojsku u pohodu na Rusiju, sa tek polovinom integralnih Francuza, i ostatkom ucenjenih, uplašenih i onih sa ličnim partikularnim interesima. Ako je istorija odista učiteljica života, onda ova analogija može biti od koristi“, zaključuje Vujić.

„Sve je to samo biznis“

Upitan da li Stefanovićev potencijalni povratak u politički ring Srbije ukazuje na to da je Vučić u ovom trenutku u nezavidnom položaju, odnosno da je „očajan“, Anđelković smatra da se ne radi primarno o očajnosti – već o Vučićevom političkom pristupu i karakteru.

Jer, kako kaže, Vučić je čovek koji se drži jedne formule, a to je da u politici ne postoji prošlost – kao ni dobro, ni loše.

„Ako ste s nekim bili u sukobu juče, to ne znači da danas ne možete s njim da pravite ‘dil’ ako vam odgovara. Isto tako, on se drži da ne postoji ni dobro. Ako vam je neko nešto učinio, to ne znači da vi prema njemu imate obavezu danas, ako vam ne odgovara, da s njim razvijate odnose. Vučić ne pamti, odnosno vrlo brzo zaboravlja i dobro i loše, ako mu koristi“, objašnjava Anđelković.

U tom pogledu, kako napominje Anđelković, Vučić je sada procenio da bi mogao, možda, da ima neku korist od Stefanovića – što ne znači da će imati.

„I to bi Vučić radio i sa manje i sa više očaja, jer hladno računa šta je njegov interes. Onako, čist klijentelistički pristup biznisu, surov i hladan. Kao što je dao Kosovo u koje se zaklinjao, kao što se odriče mnogih ideja koje su mu bile bitne ili prihvata one koje je ranije osuđivao, tako i s ljudima. On isključivo gleda šta mu koristi na dnevno-političkoj bazi“, zaključuje Anđelković.

Izvor: N1