Скоро четири године је прошло откако је Небојша Стефановић изашао, или је пак отеран, из политичке арене у Србији. А онда, помало неочекивано, Стефановић се појавио 31. јула 2026. године на седници Главног одбора Српске напредне странке). Како истичу Драгомир Анђелковић и Марко Вујић, Стефановићево појављивање представља покушај Александра Вучића да збије редове пред надолазеће изборе – јер, напослетку, Стефановић и даље има људе унутар СНС који су му остали лојални.
Условно речено буран раскид између Небојше Стефановића с једне и Александра Вучића и СНС с друге стране подсећао је на оне који се виђају у крими сапуницама – прислушкивање, завера, односно оптужбе за сарадњу с криминалним кланом и напослетку, како то приличи српским приликама, кумовска „издаја“.
Стефановић се у том унутарстраначком сукобу, барем на основу текстова у прорежимским медијима, нашао у улози антагонисте. У атмосфери у којој је некадашњи први човек полиције рапидно губио подршку и моћ – његова „капитулација“ се могла наслутити.
На основу тога како је изгледао крај, реалан дојам би био да за Стефановића нема повратка, односно да су све везе трајно пресечене.
Међутим, реалност је једно – а телевизијска сапуница нешто сасвим друго.
И тако је, после скоро четири године откако је предао „улогу“ министра одбране Милошу Вучевићу, Стефановић уочен у сали МТС Дворане на седници Главног одбора Српске напредне настранке. Иако је и даље члан Председништва СНС – барем тако наводи на свом званичном Инстаграм налогу, а тако пише и на сајту странке – његово присуство је, помало, изненађујуће.
Пад у немилост
Како га је Политика описала пре готово две деценије – „Радикал са осмехом“.
Стефановић се придружио Српској радикалној странци још ’90-их година прошлог века, стрпљиво је градио свој „карактер“ током година да би, када се прилика коначно указала, постао главна споредна улога поред Александра Вучић када је Српска напредна странка дошла на власт.
Првобитно председник Скупштине, затим министар унутрашњих послова, напослетку и одбране.
Иако најпознатији, а можда и најмоћнији док је био на челу полиције, управо ће тај период бити обележен аферама, од којих су најпознатије фалсификована факултетска диплома и посредовање његовог оца у продаји оружја између фабрике „Крушик“ и купаца из Саудијске Арабије – које га, испоставиће се, нису коштале позиције.
А шта јесте?
Почетком 2021. Вучић је изнео информацију да је прислушкиван, а убрзо се, у медијима блиским власти, поставило питање Стефановићеве одговорности. Од тог момента, Стефановић се нашао на удару прорежимских медија – што је, као логичан след околности, довело до спекулација о сукобу између председника Србије и њега.
И онда, као валидација спекулација или не, у мају 2021. одбори СНС широм Србије изјаснили су се за смену Стефановића са функције председника Градског одбора СНС у Београду и са јавних функција.
За Стефановићеву смену гласао је чак и његов кум Александар Папић, чији се таблоид – „Објектив“ – такође придружио нападима на Стефановића.
Нападима су се придружили и страначки колега Владимир Ђукановић, али и некадашња секретарка МУП-а Дијана Хркаловић. Стефановић, пак, није остајао нем – одговарао је повремено преко медија на све оптужбе које су долазиле на његов рачун.
Стефановић напослетку није поднео оставку, али је након избора 2022, односно након што је ступио са места министра одбране у октобру те године – „скрајнут“ што са свих јавних функција, што из јавности генерално.
Иако никада у потпуности није јавно обелодањено да ли су Вучић и Стефановић били у сукобу – и због чега – управо је Дијана Хркаловић, и то ни мање ни више него у интервјуу за „Објектив“, оптужила Стефановића да је сарађивао са криминалцима, посебно са групом Вељка Беливука, вође хулиганско-криминалне групе „Принципи“. Хркаловић је тада оптужила Стефановића да је незаконито прислушкивао председника Александра Вучића и чланове његове породице.
Такође, бивши главни специјални тужилац Црне Горе Миливоје Катнић, који је сведочио у Вишем суду у Подгорици као сведок одбране на суђењу Зорану Лазовићу, некадашњем помоћнику директора Управе полиције и некадашњем специјалном тужиоцу Саши Чађеновићу, на суду је говорио о томе како је „Безбедносно-информативна агенција Србије сарађивала са кавачким кланом, а да је до сукоба са супарничким шкаљарским дошло када су „заратили“ Александар Вучић и Небојша Стефановић“.
Збијање редова пред изборе
Како објашњава политички аналитичар Драгомир Анђелковић, појављивање Стефановића на седници ГО СНС указује да је Александар Вучић свестан да „његова екипа много лошије стоји и у јавности и унутар партије него раније“.
„Унутар СНС-а постоје бројни прикривени сукоби, као и многе нефункционалности произашле из нагомиланих претходних сукоба и „клановских“ разрачунавања која никада не оду предалеко, јер је Вучић и даље тај који је најјачи. Али, испод површине, ствари кључају“, рекао је Анђелковић.
А ван партије, како додаје, СНС је почео да губи и део својих чврстих присталица.
„У тим околностима Вучић сад настоји да скупи све оне који су нешто некада значили у СНС-у. Већ смо имали поигравања са Томиславом Николићем. Имамо, на неки начин, ревитализацију улоге Зоране Михајловић. Сад је дошао на ред Стефановић“, оцењује он.
Сличног виђења је и доцент на Факултету политичких наука Марко Вујић, који наводи да својеврсна рехабилитација Стефановића – несумњиво указује на то да СНС упреже све расположиве снаге за предстојеће изборе.
„Најава да ће ићи у једној колони са свим коалиционим партнерима из актуелног сазива Владе такође указује на то да нас очекују најнеизвеснији избори од 2012. године до данас, те да је СНС по први пут у ситуацији да се бори за голи опстанак на власти. Већ локални избори у протеклих 18 месеци показивали су да и у јаким упориштима, у руралнијим општинама, уз сав притисак, СНС без партнера не мозе да формира власт од минималних 51 посто“, истиче Вујић.
На конто тога, како каже, у таквој ситуацији „и метаболизам СНС организма мора да измени свој рад“.
„Наиме, све унутрашње поделе, сумње, па и унутарстраначке оптужбе за издаје, стављају се по страни, са циљем опстанка на власти. У тим околностима не постоје неподобни, сваки орган тог страначког организма има своју хијерархијску структуру градивних ткива, капилара, све до микроћелијског нивоа на ком не смеју да изгубе нити један глас“, рекао је Вујић.
Повратак отписаних
Анђелковић наглашава да Стефановић нема толики рејтинг у јавности „да би то богзна шта значило Вучићу“. Али, како додаје, имао је некад низ својих присталица унутар СНС-а, неку врсту своје фракције, која је разбијена.
„И многи који су били њему блиски и даље с њим имају однос, можда јесу пострадали када је он склоњен, али и данас егзистирају иако немају моћ“, казао је Анђелковић.
Како каже, све ово представља Вучићеву поруку: „Ако се сада сви скупите, ако сви будете уз мене, ја ћу онда поново делити карте“.
„Вучић овим шаље поруку делу незадовољне партије, која је некада била блиска Стефановићу, да је ово прилика да поново заиграју и да се врате на сцену. Сад, да ли ће то дати резултат или неће, јер ће многи мислити да је то само додатни доказ да брод тоне, видећемо. Али је свакако покушај Вучића да све снаге СНС поново окупи и искористи“, оцењује Анђелковић.
Вујић подсећа да је током деценије и по Стефановић градио страначко ткиво, себи лојалне појединце, који су његовом маргинализацијом такође изгубили сопствене позициије и привилегије.
„Време је тмурно за режим, толико да и отписани морају назад у игру, што је прилика да се и бивши вишеструки министар са својим унутарстраначким потенцијалом нађе поново у милости великог шефа на позицији председника Републике“, сматра Вујић.
Он каже да ће бити занимљиво видети како ће „ова војска, унутарстраначки подобних и неподобних, међустраначки некомплеметарних, проћи на изборима“.
„Шареноликост која подсећа на Наполеонову војску у походу на Русију, са тек половином интегралних Француза, и остатком уцењених, уплашених и оних са личним партикуларним интересима. Ако је историја одиста учитељица живота, онда ова аналогија може бити од користи“, закључује Вујић.
„Све је то само бизнис“
Упитан да ли Стефановићев потенцијални повратак у политички ринг Србије указује на то да је Вучић у овом тренутку у незавидном положају, односно да је „очајан“, Анђелковић сматра да се не ради примарно о очајности – већ о Вучићевом политичком приступу и карактеру.
Јер, како каже, Вучић је човек који се држи једне формуле, а то је да у политици не постоји прошлост – као ни добро, ни лоше.
„Ако сте с неким били у сукобу јуче, то не значи да данас не можете с њим да правите ‘дил’ ако вам одговара. Исто тако, он се држи да не постоји ни добро. Ако вам је неко нешто учинио, то не значи да ви према њему имате обавезу данас, ако вам не одговара, да с њим развијате односе. Вучић не памти, односно врло брзо заборавља и добро и лоше, ако му користи“, објашњава Анђелковић.
У том погледу, како напомиње Анђелковић, Вучић је сада проценио да би могао, можда, да има неку корист од Стефановића – што не значи да ће имати.
„И то би Вучић радио и са мање и са више очаја, јер хладно рачуна шта је његов интерес. Онако, чист клијентелистички приступ бизнису, суров и хладан. Као што је дао Косово у које се заклињао, као што се одриче многих идеја које су му биле битне или прихвата оне које је раније осуђивао, тако и с људима. Он искључиво гледа шта му користи на дневно-политичкој бази“, закључује Анђелковић.
Извор: Н1
