Svima je poznata ona priča o srećnim robovima koji su radili u kući kod gazde – robovlasnika,  zauzvrat otkrivali su sve namere onih drugih, eksploatisanih, koji su mogli da ostvare bolji status i položaj jedino borbom. Ovi prvi bi ih denuncirali kod gazde, a za to dobijali određene privilegije, mogli su da oglođu bačenu i neoglođenu kost, koriste iznošenu garderobu , bili su pravi srećni robovi, i najveća smetnja razvoju demokratije i pravde.

Slično je i kod nas danas, aktuelna je ova stara priča u društvenom uređenju slična neoliberalnom kapitalizmu u mnogim segmentima uvek. 

Danas su robovlasnici tajkuni sa ogromnim kapitalom stečenim pljačkom društvene i državne svojine, povezani sa državnim  aparatom i klasičnim oblikom eksploatacije radne snage, sticanjem enormnih profita na račun radnika i njihove više nego bedne dnevnice u teškim uslovima. Naravno, nisu tajkuni lično primenjavali nezakonite mere prema izvršiocima, već su za tu nameru koristili „srećne robove“, one male menadžere, šefove i ševčiće, koje su nagrađivali većim privilegijama, boljim statusom, i naravno većom platom, sa zadatkom da upregnu radnu snagu do iznemoglosti, da isisaju i poslednju kap, a sve u funkciji stvaranja ekstraprofita za tajkuna – robovlasnika. Radnik je morao da izvršava svaki posao, tu opis nije postojao, radnik nije imao pauzu za ručak ni pet minuta, iako je radio dvanaest sati. Jeo je, pio u hodu, radeći, naravno ako je što imao pojesti, a fiziološke potrebe mogao da vrši samo ukoliko je zamena mogla da mu izađe u susret.

Sa minimalnom platom išli su u minimalnu penziju i molili svemogućeg i njegovog potčinjenog da ih zadrži u nekom radnom obliku. Jer, bukvalno sa tom penzijom ne bi imali ni za lekove samo. 

I tako do „izdihanija“, bednog završetka radnog i životnog veka.  Državi bi to savršeno odgovaralo jer bi sebe prikazivala kao najzaslužniju za ovo „opšteblagostanje“, za porast zaposlenosti, a sa tajkunom bi podelila višak proizvoda u nekoj razmeri koja više pokriva i džepove državnih funkcionera. I svi srećni i svi zadovoljni osim onog sužnja koji „ore nebeske njive“ 

I tu je kraj priče, osim da sindikati nemo sve posmatraju dok merkaju neki deo kolača za njih i njihov nerad 

Siniša Stojčić