Politički analitičar i sociolog Slobodan Antonić nije želeo podrobnije da komentariše navodni izlazak na videlo buduće izborne liste studentskog pokreta (pojavila se u nekim medijima i na društvenim mrežama), ističući da spolja gledano, pod uslovom da su ti podaci tačni, deluje da preteže tzv. građanska ili, kako je rekao, “građanistička komponenta”.
Antonić je naveo da je jedino jasno da se na studentskoj listi radi i da je ona još uvek nedovršena (u javnosti se pojavilo 176 imena), ali da se čini da verzija koja je izašla deluje autentično.
“Ne znam koliko je etički komentarisati nešto što nije završeno, evidentno je da je proces pravljenja liste u toku i ovde je reč o jednoj radnoj verziji. Međutim, ako je komentar već neki potreban, ne deluje da je preterano uravnotežena i izbalansirana, na čemu su pojedini pripadnici akademske zajednice svesrdno insistirali. Čini mi se da dosta preteže ta nazovigrađanistička opcija. Iako ima nekoliko veoma respektabilnih imena kao što su Stevan Gajić, Milo Lompar ili Nemanja Karović, koji puno znače na toj tzv. nacionalnoj strani, njih je, gledano sa strane, ipak dosta manje u odnosu na drugu stranu, čiji su “predstavnici” dobili bolja mesta. Takođe, dobar deo liste uopšte nije poznat široj javnosti ali je, možebiti, to u skladu sa nekim mišljenjima da je srpskoj sceni potreban reset sa novim ljudima i jednim novim početkom jer je stranačka scena, kako se popularno kaže, dosta kompromitovana itd.”, istakao je Antonić, dodajući da je ta i takva priča (o resetu) “bliska jednom delu biračkog tela, kao što postoji dobar deo onih koji bi za studentsku listu glasali ko god da je na njoj”.
Ipak, kaže, ne treba potceniti važnost i onih glasača kojima je i te kako važno ko se na listi nalazi, budući da su i nedavni rezultati lokalnih izbora (29. marta) pokazali da će parlamentarni biti “vrlo tesni” i da će praktično “svaki glas i procenat biti bitan”.
Stoga, dodao je, “morate da ubedite i one koji nisu vaši – jedan deo neutralnih i apstinenata, a i, što je teže, i jedan deo onih koji su možda nekada glasali za SNS i Vučića – da pređu na vašu stranu”.
“Sva istraživanja govore da je većinsko javno mnjenje u Srbiji – gotovo 80 odsto – protiv sankcija Ruskoj Federaciji, da nipošto nije za ulazak u NATO, da ne da Kosovo radi ulaska u Evropsku uniju itd. Trebalo bi stoga možda obratiti pažnju i na tu činjenicu, da bi se u jednoj meri “preotelo” biračko telo naprednjaka”, ocenio je Antonić.
On je pak za naksinoćni govor rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, koji se okupljenima obratio iz zgrade Rektorata, rekao da je “odličan politički govor”.
“To je bilo retorički odlično. Ili je pokazao da je politički talentovan ili ima dobru ekipu koja je pomogla. Svakako taj govor je, ne ulazeći u suštinu, veoma dobro strukturiran”, zaključio je sociolog.
Po medijskim navodima, upravo je rektor BU na prvom mestu na listi, na kojoj su svoje mesto našli i Jasmina Paunović, Jelena Pavlović, Milo Lompar, Alek Kavčić, Nemanja Vidić, Jovo Bakić, Sara El Sarag, Sanja Fric, Stevan Gajić, Tihomir Stanić, Zlatko Kokanović i dr.
Simptom
