Политички аналитичар и социолог Слободан Антонић није желео подробније да коментарише наводни излазак на видело будуће изборне листе студентског покрета (појавила се у неким медијима и на друштвеним мрежама), истичући да споља гледано, под условом да су ти подаци тачни, делује да претеже тзв. грађанска или, како је рекао, “грађанистичка компонента”.

Антонић је навео да је једино јасно да се на студентској листи ради и да је она још увек недовршена (у јавности се појавило 176 имена), али да се чини да верзија која је изашла делује аутентично.

“Не знам колико је етички коментарисати нешто што није завршено, евидентно је да је процес прављења листе у току и овде је реч о једној радној верзији. Међутим, ако је коментар већ неки потребан, не делује да је претерано уравнотежена и избалансирана, на чему су поједини припадници академске заједнице свесрдно инсистирали. Чини ми се да доста претеже та назовиграђанистичка опција. Иако има неколико веома респектабилних имена као што су Стеван Гајић, Мило Ломпар или Немања Каровић, који пуно значе на тој тзв. националној страни, њих је, гледано са стране, ипак доста мање у односу на другу страну, чији су “представници” добили боља места. Такође, добар део листе уопште није познат широј јавности али је, можебити, то у складу са неким мишљењима да је српској сцени потребан ресет са новим људима и једним новим почетком јер је страначка сцена, како се популарно каже, доста компромитована итд.”, истакао је Антонић, додајући да је та и таква прича (о ресету) “блиска једном делу бирачког тела, као што постоји добар део оних који би за студентску листу гласали ко год да је на њој”.

Ипак, каже, не треба потценити важност и оних гласача којима је и те како важно ко се на листи налази, будући да су и недавни резултати локалних избора (29. марта) показали да ће парламентарни бити “врло тесни” и да ће практично “сваки глас и проценат бити битан”.

Стога, додао је, “морате да убедите и оне који нису ваши – један део неутралних и апстинената, а и, што је теже, и један део оних који су можда некада гласали за СНС и Вучића – да пређу на вашу страну”.

“Сва истраживања говоре да је већинско јавно мњење у Србији – готово 80 одсто – против санкција Руској Федерацији, да нипошто није за улазак у НАТО, да не да Косово ради уласка у Европску унију итд. Требало би стога можда обратити пажњу и на ту чињеницу, да би се у једној мери “преотело” бирачко тело напредњака”, оценио је Антонић.

Он је пак за наксиноћни говор ректора Београдског универзитета Владана Ђокића, који се окупљенима обратио из зграде Ректората, рекао да је “одличан политички говор”.

“То је било реторички одлично. Или је показао да је политички талентован или има добру екипу која је помогла. Свакако тај говор је, не улазећи у суштину, веома добро структуриран”, закључио је социолог.

По медијским наводима, управо је ректор БУ на првом месту на листи, на којој су своје место нашли и Јасмина Пауновић, Јелена Павловић, Мило Ломпар, Алек Кавчић, Немања Видић, Јово Бакић, Сара Ел Сараг, Сања Фриц, Стеван Гајић, Тихомир Станић, Златко Кокановић и др.

Симптом