Nezadovoljstvo u zemlji nije manje, naprotiv, veće je, a 23. maja (protest na poziv studenata) očekujem ogroman broj ljudi na beogradskim ulicama i Slaviji, istakao je dramski pisac Siniša Kovačević.
Kovačević, bivši poslanik u Narodnoj skupštini, rekao je da bezrezervno podržava studentski pokret, kao i da je u ovom momentu najvažnije “održavanje logorske vatre koja je upaljena i gori” na određenoj temperaturi.
“Studentski pokret je nadišao sve i postao naddruštveni pokret. Voleo bih da bude pola miliona kao 15. marta 2025, ali je važno održavati plamen. Očekujem mnogo ljudi, ali i probleme u saobraćaju, na železničkoj mreži, u autobuskim linijama itd. Svim srcem sam uz studente. Čak reklo bi se, nekritički, spreman da oprostim i neke nepodopštine ili greške, jer cenim da ih ne čine sa rđavim namerama”, istakao je Kovačević.
Iako ne želi da docira studentima, smatra da bi, kada je reč o sastavu buduće liste za izbore, oni jedino trebalo da biraju čestite i poštene iz različitih branši društvenog života, kao i da ne treba pošto-poto težiti potpunom paritetu i simetriji na liniji nacionalno — građansko, jer je to, kako kaže, veštački.
Ta simetrija će po logici doći sama od sebe, smatra.
Kovačević ističe i kako bi bilo poželjno “omogućiti dijaspori da glasa”.
“Novi talasi odlaznika su opterećeni nostalgijom. Jedan značajan deo bi se svakako vratio u zemlju. Ako treba nešto da savetujem, onda je i to da se (studenti) okrenu i prema dijaspori; verujem i da u narednoj vlasti treba formirati ministarstvo za dijasporu”, ocenio je dramski pisac.
Povodom određenih razmimoilaženja između studenata i opozicije, on kaže da je jasno da “opoziciju neće studenti”, te je, dodaje, to otprilike kao “kad bi se čovek udvarao ženi, a ona ga stalno odbija, nikako da shvati da ga ona zapravo ne želi”.
Kovačević kaže i da ne zna šta je za opoziciju najbolje u pogledu daljeg političkog pozicioniranja ali da ne shvata “zašto opozicioni poslanici sede u parlamentu”.
“Činjenica da sede tamo je najgora po njih, jer se daje privid demokratije Vučiću. Da nema nijednog poslanika, radili bi (ovi) i dalje šta hoće ali ne bi bilo tog legitimiteta”, navodi Siniša Kovačević.
Po njemu, glavni krivac za ovakvu društvenu sliku je “jedna glava koja je uzurpirala svu moć i sama poverovavši da je mnogo pametna”, a ona je, kaže, između nas, građana, iskopala ne rovove nego klance.
“Zahvaljujući toj osobi, ako se stvari ne smire svašta može da bude. Daj bože da grešim. Krajnje je vreme da shvati da je doveo Srbiju na ivicu ne samo građanskih sukoba nego i propasti”, poručio je Kovačević.
Simptom
