Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević kaže da ne treba isključiti mogućnost osporavanja izbornih rezultata nakon izbornog dana, 25. oktobra, imajući u vidu, kako je naveo, dosta napregnutu i uznemirenu političku situaciju u zemlji, te stanje gotovo potpune polarizacije u javnom mnjenju koje karakteriše referendumska atmosfera ili-ili.

Dobrosavljević je rekao da je najvažnije najpre izbeći scene sukoba, nasilja i haosa što se takođe ne čini kao nešto neverovatno u postojećoj političkoj klimi u Srbiji. 

“Ako budemo izbegli scenarije međusobnih sukoba, vrlo je moguće da se u izbornom danu desi ono što se desilo ili se čak još uvek dešava u Zaječaru (nakon lokalnih izbora 8. juna 2025). A to je da mi defakto nemamo završen izborni proces. Imamo odluku suda koju je nadležno ministarstvo odlučilo da ne poštuje… Dakle moguće je sve, pa čak i to da dve najveće liste (“Ujedinjena Srbija” i “Studenti pobeđuju!”), svaka iz svojih razloga, ne priznaju izborne rezultate”, objašnjava Dobrosavljević.

On dalje navodi da smo došli dokle smo došli zahvaljujući “devastaciji našeg političkog sistema”, što, ističe, za jednu od posledica ima i referendumsku atmosferu: u takvoj atmosferi nema mesta za nijansiranje niti za bilo šta drugo osim odgovora na pitanje DA ili NE.

“Nema mnogo mesta za neku vrstu dogovora i kompromisa. Jedna strana će pobediti ili izgubiti. Ili će se, nažalost, dogoditi da izborni proces bude u toj meri kompromitovan da uopšte i ne može da se završi”, smatra.

Konkretnije, oko političkog obračuna koji se nalazi usred referendumske atmosfere, Dobrosavljević je mišljenja da usled svega toga “nema prevelikog prostora za druge političke liste, uključujući tu ‘Evropsku Srbiju’, ‘Autentičnu desnicu’, ali i vladajući SPS”.

Kako ističe, načinom izlaska (dosadašnjeg potpredsednika stranke) Branka Ružića te postepenim krunjenjem autoriteta i integriteta SPS-a prethodnih dana, u svetlu cikličnih odlazaka funkcionera, oni gube upotrebnu vrednost.

Naposletku, upitan za izlaznost i koliko je realno dostići neke rekordne nivoe iz naše nedavne prošlosti – mnogi se osvrću na glasanje 24. septembra 2000. kada je pobeđen bivši jugoslovenski i srpski predsednik Slobodan Milošević – sagovornik kaže da konkretno ta usporedba nije realna.

“Naše biračko telo je po popisu negde oko 6,5 miliona ali objektivno gledano ono je 4,9–5,2 miliona. Podsećam da smo imali 2000. na izborima kada je Koštunica pobedio Miloševića 4,9 miliona izašlih, takođe u drugom krugu predsedničkih izbora Tadić – Nikolić 2008. imali smo 4,58 miliona; to su ogromne cifre. One danas realno fizički ne mogu da se ponove iz prostog razloga što više nema tolikog broja ljudi”, ističe politički konsultant.

Međutim, on ukazuje da u internim razgovorima neki od vrlo respektabilnih istraživača kažu da možda ne bi bilo nerealno očekivati izlaznost od preko 4,1 pa i 4,2–4,3 miliona.

“Na toj izlaznosti, a nešto slično se, gledano procente, dogodilo u Crnoj Gori 30. avgusta 2020. kada je oboren trodecenijski režim Mila Đukanovića, ne vidim način, uz sve trendove viđene i na lokalnim izborima i sve ono što pokazuju istraživanja poslednjih pet-šest godina, da aktuelna vlast može legalnim putem zadržati svoje pozicije”, zaključio je Vladimir Dobrosavljević.

Simptom/M. M.