Политички консултант Владимир Добросављевић каже да не треба искључити могућност оспоравања изборних резултата након изборног дана, 25. октобра, имајући у виду, како је навео, доста напрегнуту и узнемирену политичку ситуацију у земљи, те стање готово потпуне поларизације у јавном мњењу које карактерише референдумска атмосфера или-или.
Добросављевић је рекао да је најважније најпре избећи сцене сукоба, насиља и хаоса што се такође не чини као нешто невероватно у постојећој политичкој клими у Србији.
“Ако будемо избегли сценарије међусобних сукоба, врло је могуће да се у изборном дану деси оно што се десило или се чак још увек дешава у Зајечару (након локалних избора 8. јуна 2025). А то је да ми дефакто немамо завршен изборни процес. Имамо одлуку суда коју је надлежно министарство одлучило да не поштује… Дакле могуће је све, па чак и то да две највеће листе (“Уједињена Србија” и “Студенти побеђују!”), свака из својих разлога, не признају изборне резултате”, објашњава Добросављевић.
Он даље наводи да смо дошли докле смо дошли захваљујући “девастацији нашег политичког система”, што, истиче, за једну од последица има и референдумску атмосферу: у таквој атмосфери нема места за нијансирање нити за било шта друго осим одговора на питање ДА или НЕ.
“Нема много места за неку врсту договора и компромиса. Једна страна ће победити или изгубити. Или ће се, нажалост, догодити да изборни процес буде у тој мери компромитован да уопште и не може да се заврши”, сматра.
Конкретније, око политичког обрачуна који се налази усред референдумске атмосфере, Добросављевић је мишљења да услед свега тога “нема превеликог простора за друге политичке листе, укључујући ту ‘Европску Србију’, ‘Аутентичну десницу’, али и владајући СПС”.
Како истиче, начином изласка (досадашњег потпредседника странке) Бранка Ружића те постепеним круњењем ауторитета и интегритета СПС-а претходних дана, у светлу цикличних одлазака функционера, они губе употребну вредност.
Напослетку, упитан за излазност и колико је реално достићи неке рекордне нивое из наше недавне прошлости – многи се осврћу на гласање 24. септембра 2000. када је побеђен бивши југословенски и српски председник Слободан Милошевић – саговорник каже да конкретно та успоредба није реална.
“Наше бирачко тело је по попису негде око 6,5 милиона али објективно гледано оно је 4,9–5,2 милиона. Подсећам да смо имали 2000. на изборима када је Коштуница победио Милошевића 4,9 милиона изашлих, такође у другом кругу председничких избора Тадић – Николић 2008. имали смо 4,58 милиона; то су огромне цифре. Оне данас реално физички не могу да се понове из простог разлога што више нема толиког броја људи”, истиче политички консултант.
Међутим, он указује да у интерним разговорима неки од врло респектабилних истраживача кажу да можда не би било нереално очекивати излазност од преко 4,1 па и 4,2–4,3 милиона.
“На тој излазности, а нешто слично се, гледано проценте, догодило у Црној Гори 30. августа 2020. када је оборен тродеценијски режим Мила Ђукановића, не видим начин, уз све трендове виђене и на локалним изборима и све оно што показују истраживања последњих пет-шест година, да актуелна власт може легалним путем задржати своје позиције”, закључио је Владимир Добросављевић.
Симптом/М. М.
