Nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, osuđena za ratne zločine, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini, preneli su mediji.
Sahrana bi trebalo da bude obavljena u Banjaluci.
Plavšićeva je bila srpski političar, univerzitetski profesor i doktor bioloških nauka, narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske i srpski član Predsedništva nekadašnje SR BiH.
Bivši je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, bivši fukcioner SDS-a i bivši predsednik Srpskog narodnog saveza (SNS).
Pred Haškim tribunalom priznala je krivicu za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i 2003. osuđena na 11 godina zatvora, prenosi Klix.ba.
Optužena 2001. pred MKTJ za zločine počinjene tokom Rata u Bosni i Hercegovini, Plavšićeva se dobrovoljno predala Tribunalu. Bila je prvi srpski političar koji se izjasnio krivim (po tački optužnice za progon po nacionalnoj i verskoj osnovi, zločin protiv čovečnosti), a Tužilaštvo je zauzvrat povuklo ostale optužbe. Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor „Hinseberji”, a na slobodi je od oktobra 2009.
U Beogradu je živela povučeno, bez političkih aktivnosti.
Rođena 7. jula 1930. godine u Tuzli, u tadašnjoj Kraljevini Јugoslaviji, a odrasla u Sarajevu, diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je i doktorirala botaniku, odnosno biljnu virusologiju. Specijalizaciju je završila u Americi kao Fulbrajtov stipendista.
Kao naučnik-istraživač boravila je na Virološkom institutu u Pragu, Kalifornijskom univerzitetu „Minesota“, u Londonu, Bariju, Tripoliju, Nju Delhiju…
Nakon studija bila je profesorka i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, a uoči raspada SFRЈ, napustila je univerzitetsku karijeru i počela da se bavi politikom.
Na izborima 1990. godine izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH).
Istovremeno je bila i predsednica Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH. Uoči izbijanja rata u BiH, aprila 1992. godine podnela je ostavku na obe funkcije i prešla u Predsedništvo RS.
Iz Sarajeva, u kojem je već počeo rat, izašla je 20. maja 1992. kao poslednji član užeg srpskog rukovodstva.
U RS je bila jedan od dva potpredsednika, sve do 14. septembra 1996. kada je, pod pritiskom međunarodne zajednice, Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na nju.
Na izborima te godine izabrana je za predsednika RS, a na sledećim predsedničkim izborima 1998. pretrpela je poraz od kandidata Srpske radikalne stranke Nikole Poplašena.
Iz Srpske demokratske stranke isključena je 20. jula 1997. godine, a mesec dana kasnije osnovala je Srpski narodni savez i 28. avgusta izabrana za predsednika, a potom i na izbornoj skupštini 1998. godine.
Zbog poraza na lokalnim izborima u aprilu 2000, vanredna skupština SNS joj je 3. juna izglasala nepoverenje, nakon čega je sa stotinak delegata koji su je podržali nastavila delovanje pod izvornim imenom partije „Srpski narodni savez – Biljana Plavšić“.
Sredinom decembra 2000. godine Biljana Plavšić je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Skupštini RS.
Izvor: Nova
