Некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић, осуђена за ратне злочине, преминула је јутрос у Београду у 96. години, пренели су медији.

Сахрана би требало да буде обављена у Бањалуци.

Плавшићева је била српски политичар, универзитетски професор и доктор биолошких наука, народни посланик у Скупштини Републике Српске и српски члан Председништва некадашње СР БиХ.

Бивши је декан Природно-математичког факултета у Сарајеву, бивши фукционер СДС-а и бивши председник Српског народног савеза (СНС).

Пред Хашким трибуналом признала је кривицу за прогон на политичкој, расној и верској основи и 2003. осуђена на 11 година затвора, преноси Клиx.ба.

Оптужена 2001. пред МКТЈ за злочине почињене током Рата у Босни и Херцеговини, Плавшићева се добровољно предала Трибуналу. Била је први српски политичар који се изјаснио кривим (по тачки оптужнице за прогон по националној и верској основи, злочин против човечности), а Тужилаштво је заузврат повукло остале оптужбе. Осуђена је 27. фебруара 2003. на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у шведски затвор „Хинсеберји”, а на слободи је од октобра 2009.

У Београду је живела повучено, без политичких активности.

Рођена 7. јула 1930. године у Тузли, у тадашњој Краљевини Југославији, а одрасла у Сарајеву, дипломирала је биологију на Природно-математичком факултету у Загребу, где је и докторирала ботанику, односно биљну вирусологију. Специјализацију је завршила у Америци као Фулбрајтов стипендиста.

Као научник-истраживач боравила је на Виролошком институту у Прагу, Калифорнијском универзитету „Минесота“, у Лондону, Барију, Триполију, Њу Делхију…

Након студија била је професорка и декан Природно-математичког факултета у Сарајеву, а уочи распада СФРЈ, напустила је универзитетску каријеру и почела да се бави политиком.

На изборима 1990. године изабрана је за члана колективног Председништва Босне и Херцеговине (БиХ).

Истовремено је била и председница Савета за заштиту уставног поретка БиХ. Уочи избијања рата у БиХ, априла 1992. године поднела је оставку на обе функције и прешла у Председништво РС.

Из Сарајева, у којем је већ почео рат, изашла је 20. маја 1992. као последњи члан ужег српског руководства.

У РС је била један од два потпредседника, све до 14. септембра 1996. када је, под притиском међународне заједнице, Радован Караџић пренео председничка овлашћења на њу.

На изборима те године изабрана је за председника РС, а на следећим председничким изборима 1998. претрпела је пораз од кандидата Српске радикалне странке Николе Поплашена.

Из Српске демократске странке искључена је 20. јула 1997. године, а месец дана касније основала је Српски народни савез и 28. августа изабрана за председника, а потом и на изборној скупштини 1998. године.

Због пораза на локалним изборима у априлу 2000, ванредна скупштина СНС јој је 3. јуна изгласала неповерење, након чега је са стотинак делегата који су је подржали наставила деловање под изворним именом партије „Српски народни савез – Биљана Плавшић“.

Средином децембра 2000. године Биљана Плавшић је из здравствених разлога поднела оставку на функцију посланика у Скупштини РС.

Извор: Нова