Budući da uprava škole nastavlja sa ignorisanjem zahteva naših profesora, da nas je raselila iz naše gimnazije, da imamo samo privid nastave, a da po običaju nema ni razumevanje za naše potrebe, osećanja i empatiju u vezi sa stradalima na Železničkoj stanici u našem gradu, prinuđeni smo da na ovaj način stanemo uz profesore i izborimo se za pravo da mislimo i osećamo, da pokažemo da nijedan neopravdani izostanak, nijedna kazna ili zastrašivanje neće obrisati ožiljak na našim srcima koji je taj 1. novembar urezao.

Zato, ne dolazimo na nastavu.

Umesto toga, mi koračamo u susret onima koji hodaju ka Novom Sadu, u susret istini, pravdi i slobodi, jer mladi osećaju i mladi pamte!

Izvor: Roditelji Jovinih đaka