Будући да управа школе наставља са игнорисањем захтева наших професора, да нас је раселила из наше гимназије, да имамо само привид наставе, а да по обичају нема ни разумевање за наше потребе, осећања и емпатију у вези са страдалима на Железничкој станици у нашем граду, принуђени смо да на овај начин станемо уз професоре и изборимо се за право да мислимо и осећамо, да покажемо да ниједан неоправдани изостанак, ниједна казна или застрашивање неће обрисати ожиљак на нашим срцима који је тај 1. новембар урезао.

Зато, не долазимо на наставу.

Уместо тога, ми корачамо у сусрет онима који ходају ка Новом Саду, у сусрет истини, правди и слободи, јер млади осећају и млади памте!

Извор: Родитељи Јовиних ђака