Stefan Pavlović iz Obrenovca proveo je 11 godina u Vojsci Srbije, kojoj je, kako sam kaže, služio časno i pošteno. Ipak, Vojska mu, dodaje, nije uzvratila na isti način. On je prošle godine u julu nateran da da otkaz, nakon što je učestvovao na protestu studenata i građana.

Studenti iz Obrenovca pozvali su sve sugrađane da dođu ispred Osnovnog javnog tužilaštva u ovom gradu, kako bi zajedno pružili podršku Stefanu Pavloviću, sugrađaninu i kako kažu, njihovom saborcu, koji ima zakazano saslušanje.

On se tereti za ometanje službenog lica na jednom od protesta u Obrenovca, a ispričao je do detalja kako je bukvalno sateran u ćošak i nateran da da otkaz u Vojsci Srbije. „Sve se dogodilo u julu prošle godine, prilikom blokade kružnog toka u Obrenovcu. Došao sam na skup sa suprugom, kao običan građanin, a ne kao pripadnik Vojske Srbije. Te večeri je jedan čovek postavio kontejner na ulicu, kada su sa strane izletela dva čoveka, niotkuda. Ščepali su ga i počeli da ga vuku. Nisu bili obeleženi da su policijski službenici, zbog čega sam instinktivno reagovao i rekao: ‘Alo, stanite, što vučete čoveka?’ I krenuo sam za njima“, priča Stefan.

Kako dalje objašnjava, jedan od tih muškaraca rekao mu je da „pali“, ali Stefan nije odustajao. „Rekao sam mu da ostavi čoveka na miru i da ga ne vuče kao stoku. U tom momentu on kaže meni da se udaljim i da ga ne ometam u vršenju radnje. Odgovorio sam da znam pravila službe i da mora da se predstavi. I insistirao sam na tome, ali on je odbijao. I kada sam mu deseti put rekao, zatražio je od mene ličnu kartu. Lična mi je ostala u autu sa ostalim dokumentima, pa sma mu rekao da ću mu je dati, samo da je donesem“.

Nastao haos

I dok je Stefan otišao po novčanik s dokumentima, na kružnom toku je nastao metež. „Onda sam se i ja pridružio sa insistiranjem da se predstavi, da treba da ga bude sramota i to su bile moje jedine reči gde sam ga ja možda, u neku ruku, ometao ili ga uvredio na bilo koji način, ako je to uopšte uvreda. Kada je napokon pokazao značku, zatražio mi je dokumenta. U tom momentu otvaram novčanik i on vidi moju službenu legitimaciju. Okreće se kolegi i kaže mu: „Zovi vojnu policiju’. Rekao sam mu da može da pozove koga hoće, ja ću da budem ovde jer ništa nisam uradio“, nastavlja on.

Ujutru je saznao da su pomenuta lica tek sutradan kontaktirаlai vojnu policiju, kada su, prema Stefanovim rečima, sastavili priču koja njima odgovara. „Pozvali su vojnu policiju u obavestili ih da sam ja to veče privođen, hapšen, saslušavan, a zapravo se ništa od toga nije desilo. Čak mi više nije tražio ni legitimaciju. Kad je video da sam ja službeno lice, više nije ništa želeo sa mnom. I cela ta priča se završila tako”, priča on.

Ujutru pakao

Ujutru ga je, kaže, sačekao pakao iz kog još uvek nije izašao. „Pozvao me je komandir i pitao kada sam pušten iz pritvora. Rekao sam mu da se ništa od toga nije dogodilo. Odgovorio je da dođem u kasarnu jer je tamo opšti haos zbog mene. Kad sam otišao, scena je bila kao da sam planirao atentat na nekoga. Bilo je dvadesetak crnih vozila ispred kasarne, nema nijednog uniformisanog lica, sve ljudi u civilu. Sproveden sam na razgovor kod komandanta koji je pitao šta sam tražio na blokadi, pitao me da li znam da to ne smem da radim, pa kaže da pokušavam da narušim Ustav, da srušim zemlju… Strašne optužbe“.

Bio je, priznaje, i zbunjen i uplašen jer se osećao kao najveći kriminalac na svetu. „Ispitivali su me ljudi iz Kriminalističko-istraživačke grupe kao da sam najveći kriminalac. Pitali su me jesam li oblačio zeleni prsluk i koliko me plaćaju za to. Bili su neljubazni, nisu hteli da razgovaraju. Došli su s jednom namerom – da mi daju otkaz, odnosno da me nateraju da dam otkaz. Celo vreme se insistiralo na tome da sam prekršio neke odredbe ugovora, da sam narušio ugled Vojske. Pitao sam ih šta su onda radile Kobre u Novom Sadu? Kako oni nisu narušili ugled Vojske, ako su ispred stranačkih prostorija? Zar sam ja veći kriminalac i napravio veći propust u odnosu na njih? Nisu hteli da mi odgovore nijednog momenta. Celo vreme se insistiralo na tome da će da me kazne, da ću da zapamtim. Po prvi put u životu sam osetio takvu nesigurnost da može nešto da mi se desi. Bukvalno mi je rečeno: ‘Ili potpisuješ raskid ugovora ili ćemo da vidimo šta ćemo sa tobom’. I ja sam onako sav prestravljen bio u fazonu – u redu, daj samo da ih skinem sa grbače, da potpišem taj ugovor i da idem svojoj kući“.

Po izlasku iz kasarne, dobio je poziv iz policije da dođe da da izjavu zbog navodnog ometanja lica u vršenju dužnosti. „Cela priča je napravljena za nekoliko sati. Otišao sam u kasarnu ne sluteći šta će se dogoditi. Na kraju sma iz nje izašao kao civil sa krivičnom prijavom. Očigledno pokušavaju da mi nameste zatvor, ne znam šta je drugo u pitanju“, nastavlja Stefan.

Proterali ga i sa aerodorma

Stefan je, naravno, morаo pronaći drugi posao. I baš kada je mislio da je imao sreće jer se zaposlio na aerodromu, usledio je novi udarac. „Počeo sam da radim već u avgustu i bukvalno sam radio pet-šest dana kada mi je došla žena iz kompanije i rekla: ‘Stefane, meni je jako žao, ali zvali su me i rekli da ti ne možeš ovde da radiš’. I eto, tako se to završi. Onda sam se zaposlio na pumpi i tu sam i dalje“, kaže on.

Stefan je, na žalost, samo jedan od mnogih koji su dobili otkaz zbog podrške studentima. Ipak, on kaže da će i dalje podržavati mlade ljude koji se bore za lepšu budućnost. „Učestvujem na skupovima studenata, aktivan saм u zboru građana, trčao sam sa njima od Obrenovca do Beograda, vozio bicikl do Šapca i pešačio do Valjeva. Neću odustati od toga i to je to“, poručuje ovaj mladić.

Izvor: Nova.rs