Стефан Павловић из Обреновца провео је 11 година у Војсци Србије, којој је, како сам каже, служио часно и поштено. Ипак, Војска му, додаје, није узвратила на исти начин. Он је прошле године у јулу натеран да да отказ, након што је учествовао на протесту студената и грађана.

Студенти из Обреновца позвали су све суграђане да дођу испред Основног јавног тужилаштва у овом граду, како би заједно пружили подршку Стефану Павловићу, суграђанину и како кажу, њиховом саборцу, који има заказано саслушање.

Он се терети за ометање службеног лица на једном од протеста у Обреновца, а испричао је до детаља како је буквално сатеран у ћошак и натеран да да отказ у Војсци Србије. „Све се догодило у јулу прошле године, приликом блокаде кружног тока у Обреновцу. Дошао сам на скуп са супругом, као обичан грађанин, а не као припадник Војске Србије. Те вечери је један човек поставио контејнер на улицу, када су са стране излетела два човека, ниоткуда. Шчепали су га и почели да га вуку. Нису били обележени да су полицијски службеници, због чега сам инстинктивно реаговао и рекао: ‘Ало, станите, што вучете човека?’ И кренуо сам за њима“, прича Стефан.

Како даље објашњава, један од тих мушкараца рекао му је да „пали“, али Стефан није одустајао. „Рекао сам му да остави човека на миру и да га не вуче као стоку. У том моменту он каже мени да се удаљим и да га не ометам у вршењу радње. Одговорио сам да знам правила службе и да мора да се представи. И инсистирао сам на томе, али он је одбијао. И када сам му десети пут рекао, затражио је од мене личну карту. Лична ми је остала у ауту са осталим документима, па сма му рекао да ћу му је дати, само да је донесем“.

Настао хаос

И док је Стефан отишао по новчаник с документима, на кружном току је настао метеж. „Онда сам се и ја придружио са инсистирањем да се представи, да треба да га буде срамота и то су биле моје једине речи где сам га ја можда, у неку руку, ометао или га увредио на било који начин, ако је то уопште увреда. Када је напокон показао значку, затражио ми је документа. У том моменту отварам новчаник и он види моју службену легитимацију. Окреће се колеги и каже му: „Зови војну полицију’. Рекао сам му да може да позове кога хоће, ја ћу да будем овде јер ништа нисам урадио“, наставља он.

Ујутру је сазнао да су поменута лица тек сутрадан контактиралаи војну полицију, када су, према Стефановим речима, саставили причу која њима одговара. „Позвали су војну полицију у обавестили их да сам ја то вече привођен, хапшен, саслушаван, а заправо се ништа од тога није десило. Чак ми више није тражио ни легитимацију. Кад је видео да сам ја службено лице, више није ништа желео са мном. И цела та прича се завршила тако”, прича он.

Ујутру пакао

Ујутру га је, каже, сачекао пакао из ког још увек није изашао. „Позвао ме је командир и питао када сам пуштен из притвора. Рекао сам му да се ништа од тога није догодило. Одговорио је да дођем у касарну јер је тамо општи хаос због мене. Кад сам отишао, сцена је била као да сам планирао атентат на некога. Било је двадесетак црних возила испред касарне, нема ниједног униформисаног лица, све људи у цивилу. Спроведен сам на разговор код команданта који је питао шта сам тражио на блокади, питао ме да ли знам да то не смем да радим, па каже да покушавам да нарушим Устав, да срушим земљу… Страшне оптужбе“.

Био је, признаје, и збуњен и уплашен јер се осећао као највећи криминалац на свету. „Испитивали су ме људи из Криминалистичко-истраживачке групе као да сам највећи криминалац. Питали су ме јесам ли облачио зелени прслук и колико ме плаћају за то. Били су нељубазни, нису хтели да разговарају. Дошли су с једном намером – да ми дају отказ, односно да ме натерају да дам отказ. Цело време се инсистирало на томе да сам прекршио неке одредбе уговора, да сам нарушио углед Војске. Питао сам их шта су онда радиле Кобре у Новом Саду? Како они нису нарушили углед Војске, ако су испред страначких просторија? Зар сам ја већи криминалац и направио већи пропуст у односу на њих? Нису хтели да ми одговоре ниједног момента. Цело време се инсистирало на томе да ће да ме казне, да ћу да запамтим. По први пут у животу сам осетио такву несигурност да може нешто да ми се деси. Буквално ми је речено: ‘Или потписујеш раскид уговора или ћемо да видимо шта ћемо са тобом’. И ја сам онако сав престрављен био у фазону – у реду, дај само да их скинем са грбаче, да потпишем тај уговор и да идем својој кући“.

По изласку из касарне, добио је позив из полиције да дође да да изјаву због наводног ометања лица у вршењу дужности. „Цела прича је направљена за неколико сати. Отишао сам у касарну не слутећи шта ће се догодити. На крају сма из ње изашао као цивил са кривичном пријавом. Очигледно покушавају да ми наместе затвор, не знам шта је друго у питању“, наставља Стефан.

Протерали га и са аеродорма

Стефан је, наравно, морао пронаћи други посао. И баш када је мислио да је имао среће јер се запослио на аеродрому, уследио је нови ударац. „Почео сам да радим већ у августу и буквално сам радио пет-шест дана када ми је дошла жена из компаније и рекла: ‘Стефане, мени је јако жао, али звали су ме и рекли да ти не можеш овде да радиш’. И ето, тако се то заврши. Онда сам се запослио на пумпи и ту сам и даље“, каже он.

Стефан је, на жалост, само један од многих који су добили отказ због подршке студентима. Ипак, он каже да ће и даље подржавати младе људе који се боре за лепшу будућност. „Учествујем на скуповима студената, активан сам у збору грађана, трчао сам са њима од Обреновца до Београда, возио бицикл до Шапца и пешачио до Ваљева. Нећу одустати од тога и то је то“, поручује овај младић.

Извор: Нова.рс