Izgradnju stambenog kompleksa EXPO-a u Surčinu pratile su brojne greške od kojih su neke „mogle da budu fatalne“ i dovedu do urušavanja u kompleksu, otkriva CINS. Jedan inženjer upozorio je na propuste, nakon čega su brojne greške otklonjene. Zbog načina na koji su problemi rešeni, stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao dovode u pitanje da li su greške ispravljene na pravi način.
Dok se Srbija tek suočavala sa razmerama fatalne nesreće nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Dragan Dingarac je dobio neuobičajen zahtev.
Dingarac je građevinski inženjer koji ima iskustvo rada na velikim projektima u državi, poput Beograda na vodi. Između ostalog, njegov tim i on organizuju posao na gradilištima – određuju koji profil radnika im je potreban, sa kojim iskustvom i znanjem, koliko ih je potrebno da bi se neki posao obavio i šta će tačno raditi.
Za ovo su bili angažovani i tokom izgradnje jednog dela stambenog kompleksa na EXPO gradilištu. Međutim, nedugo nakon pada nadstrešnice, Dingarac, odnosno njegova firma, su dobili zadatak da provere svu dokumentaciju na osnovu koje je zgrade trebalo graditi – iako nije uobičajeno da se dokumentacija pregleda nakon početka izgradnje.
Pregledajući papire nalazili su problem za problemom – više od 270 grešaka i ukazali na propuste koji su prema njihovoj proceni mogli da dovedu do „fatalnih posledica“. Tokom angažmana njegov odnos sa firmom SMB-Gradnja, kao i sa podizvođačima, postajao je sve napetiji, da bi kulminirao nepuna četiri meseca kasnije – kada mu je ugovor raskinut.
Dokumentacija koju je prikupio CINS kao i sagovornici sa kojima su razgovarali, pokazuju kako su iza fasade velelepnog projekta kojim se vlast hvali – radovi upitnog kvaliteta i planovi sa pogrešnim proračunima.
Radomir Folić, nekadašnji dekan Fakulteta tehničkih nauka i stručnjak za konstrukciju je nakon pregleda dokumentacije koju je prikupio CINS ocenio da su izgradnju pratili brojni defekti u projektovanju i izvođenju radova.
„Defekti su oštećenja nastala usled grešaka u projektu i u izvođenju. (…) Loše izvođenje radova može da dovede na kraju i do rušenja i do pogibije ljudi.“
Greška koja je mogla da dovede do „fatalnih posledica“
U okviru međunarodne izložbe EXPO koju Srbija organizuje 2027. godine, gradi se stambeni kompleks od 1500 stanova. Nešto manje od trećine, 460, trebalo je da izgradi firma SMB-Gradnja koja je i angažovala firmu Dragana Dingarca – Dingrakon.
Ideja je da stanovi služe da se smeste pre svega učesnici izložbe, a da se kasnije prodaju i da to postane klasično stambeno naselje. Nešto slično je urađeno je i sa naseljem Belvil posle Univerzijade koju je Srbija organizovala 2009. godine.
Prema planovima za izgradnju, kompleks je sastavljen od niza zgrada između kojih se nalazi plato sa žardinjerama, klupama i dečjim igralištem. Ispod platoa bi trebalo da se nalazi podzemna garaža, tako da je on zapravo ploča iznad te garaže.
Međutim, u slučaju požara, vatrogasno vozilo bi takođe prelazilo preko platoa što znači da on mora da bude dovoljno jak kako bi izdržao teret.
Istraživanje CINS-a otkriva da nije sve bilo tako.
Pregledajući dokumentaciju, Dragan Dingarac je uvideo da proračunom nije predviđeno dovoljno veliko opterećenje koje stvaraju slojevi iznad ploče, poput žardinjera i nagomilanog snega tokom zime ili vatrogasnog vozila. Prema njegovoj proceni, opterećenje je u realnosti veće za 266%.
Profesor Folić kaže za CINS da bi se usled toliko omašenog proračuna opterećenja ploče, ona srušila.
„To je ozbiljna greška koja može da dovede do kompletnog kolapsa cele zgrade.“
Folić ističe da sve treba da se sanira.
„Prvo projekat, pa da se vidi ploča, na šta je oslonjena, zidovi, stubovi i sve dole do temelja da se proveri i pojača.“
Da postoji mogućnost da se ploča usled takvog opterećenja uruši smatra i građevinski inženjer Edin Drljo.
„Ako je opterećenje čak 266% veće od projektom predviđenog, postoji ozbiljan rizik da dođe do značajnih pukotina, deformacija, a u krajnjem slučaju i do urušavanja konstrukcije“, objašnjava Drljo.
Ovo je jedan od krupnijih propusta koji je Dingarac uočio u Projektu za izvođenje radova. Reč je o dokumentu koji po zakonu ne mora da prođe tehničku kontrolu, ali je SMB-Gradnja zatražila Dingarcu da to ipak uradi.
Ono što nije mogao da pretpostavi je razmera problema.
Dingarac je o propustima obavestio Građevinsku direkciju Srbije (GDS) i druge firme iz konzorcijuma koje grade stambeni kompleks. Tako su i ostale firme proverile planove po kojima grade i našle istu grešku – proračun za spornu ploču prizemlja svuda je bio omašen.
Projekat je na kraju morao da se menja za ceo kompleks, ploče su podebljane sa 25 na 28 centimetara.
Međutim, ostalo je nejasno da li je ovo dovoljno jer u jednom od mejlova do kojih je došao CINS Dingarac navodi da nije siguran.
„Opet, da li je ovo dovoljna armatura…to više niko ne zna imajući u vidu šturost nove analize opterećenja koju su napravili usvajajući moje primedbe.“
Građevinska inženjerka iz GDS-a koja je vršila nadzor nad izgradnjom stambenog kompleksa na EXPO-u, Jasna Zdravković, u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da je ploča udebljana kako bi se lakše ugradila armatura, najčešće čelične šipke koje daju čvrstinu i otpornost betonu. Dodaje da je izmene odobrila nezavisna kontrola.
„Sve je gledala tehnička kontrola i ona se saglasila sa tim izmenama koje su bile.“
Međutim, građevinski inženjer Edin Drljo smatra da je odgovor GDS-a nelogičan. Prema Dingarčevim primedbama, stvarno opterećenje ploče više je nego dvostruko veće od prvobitno proračunatog, dok je njena debljina povećana sa 25 na svega 28 centimetara.
„Povećanje debljine ploče za samo tri centimetra, bez dodatne armature, ne povećava značajno njenu nosivost.“
Sa njim je saglasan i profesor Folić da podebljavanje betona ne rešava problem nosivosti.
„Odmah da vam kažem objekat je nestabilan. (…) Mora da se preračuna i da se kompletna konstrukcija od ploče do temelja proveri.“
Iz GDS-a nisu odgovorili na CINS-ov zahtev za intervju, niti na pitanja koja smo im poslali. Novinarka je telefonom razgovarala sa inženjerkom GDS-a Jasnom Zdravković, ali ju je za deo pitanja uputila na mejl Direkcije.
Predrag Petričević, vlasnik i direktor SMB-Gradnje u kratkom telefonskom razgovoru s novinarkom CINS-a nije želeo da daje komentare.
„Izvinite, ali nije primereno da se neko predstavi kao novinar i da sa mnom razgovara na tu temu.“
Ni Dragan Dingarac nije želeo da govori za CINS i odbio je razgovor.
Sektor za vanredne situacije MUP-a proveravao je protivpožarnu dokumentaciju za stambeni kompleks. Jedna od primedbi koju je ovaj sektor imao na projekat je upravo vezana za proračun ploče iznad garaže i to što im on nije poslat uz ostalu dokumentaciju. U papirima koje je CINS prikupio od MUP-a se vidi da je kompletna dokumentacija dostavljena tek godinu dana od kada je Dingarac pronašao nedostatke.
Dragan Dingarac je SMB-Gradnji poslao 270 primedbi na projekat za izvođenje radova. Mejl prepiske do kojih je došao CINS pokazuju da je ispravljena većina propusta na koje je ukazala Dingarčeva firma.
U međuvremenu, problemi nisu ostali samo u projektnoj dokumentaciji, već su se nizali i na gradilištu.
„Ovo je sramota kako rade“
Mejlovi i poruke koje su razmenjivane između Dingarca, SMB-Gradnje, podizvođača i Građevinske direkcije Srbije pokazuju da je bilo kritike na račun kvaliteta radova, a tenziju u komunikaciji postajalo je sve teže kontrolisati.
Dingarac i ljudi iz njegovog tima su se konstantno žalili na to kako podizvođači rade. Jedan od uzroka može biti i što je u prilogu ugovora između SMB-Gradnje i Dingrakona jasno naznačeno da pojedine firme ne mogu da dobiju veći obim posla kao podizvođači zbog ranijih kašnjenja i propusta u kvalitetu.
Dingarac tvrdi da SMB-Gradnja taj deo ugovora nije ispoštovala do kraja. Od novembra do febrara poruke na WhatsApp grupi pokazuju konstantne probleme.
Početkom 2025. Građevinska direkcija Srbije, koja je vršila nadzor, počela je da šalje sve konkretnija upozorenja SMB-Gradnji. U njima su, između ostalog, ukazivali na iskrzane ivice zidova, neadekvatno betoniranje ploča i zidova i takozvanu segregaciju betona na zidovima i stubovima. Segregacija zapravo nastaje kada se sastojci u betonu poput šljunka i cementa razdvoje, pa on postaje neujednačen. Kada se to desi, nastaju šupljine u betonu koje mogu biti opasne. Naime, reč je o betonu koji u sebi ima i isprepletene čelične šipke – koje zbog nastalih šupljina kasnije rđaju i propadaju.
Drljo kaže da je segregacija rezultat loše izvedenih radova.
„Onog trenutka kad vide da je došlo do segregacije i ako su oni nastavili dalje da grade, a nisu to sanirali, nisu to evidentirali kao grešku, postavlja se pitanje o kompetenciji te firme.”
Sa njim je saglasan i profesor Radomir Folić.
„Kad postoji taj trend da se konstantno i kontinuirano nešto sanira, to nam je dokaz da je to loš izvođač.“
„Imamo situaciju da se kvalitet betona značajno pogoršao i pod hitno je potrebno preduzeti mere da se kvalitet betona popravi“ – piše u jednom od dopisa GDS-a iz februara 2025.
Zbog kontinuirano lošeg kvaliteta gradnje, GDS je tog meseca naložio i rušenje tri već izgrađena stuba na kojima je usled neadekvatnog betoniranja došlo do ozbiljne segregacije betona.
Profesor Folić objašnjava da je segregacija betona izuzetno veliki problem i da je nadzor u obavezi da prekine betoniranje ako do nje dođe.
Takođe, prema Dingarčevim rečima, njegov tim je napravio uputstvo kako radovi treba da budu izvedeni za svaku važnu poziciju, ali da to nije poštovano.
Ukazivao je i da SMB-Gradnja nema inženjera za kontrolu kvaliteta i da imaju samo jednog zaposlenog koji se brinuo o bezbednosti i zdravlju na radu, ali da on nije ni bio na gradilištu svakog dana.
Drljo objašnjava da je neophodno da lice za BZR svakodnevno bude na gradilištu.
„Broj nesreća na građevini je najveći u poređenju sa svim drugim industrijama. Zato je apsolutni prioritet na svakom gradilištu bezbednost.“
Sa druge strane, podizvođači su se žalili na način na koji Dingarac i njegovi ljudi komuniciraju.
Tenzije su rasle zajedno sa problemima.
U februaru 2025, nakon verbalnog sukoba sa odgovornim izvođačem radova SMB-Gradnje Radetom Kašićem, Dingarac je povukao svoje ljude sa gradilišta. Kada se dva dana kasnije vratio, saznao je da mu je ugovor raskinut.
Zvanično, SMB- Gradnja je ugovor raskinula zbog problema u komunikaciji. U sudskom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom po tužbi Dingarca protiv ove firme, Kašić je rekao da je Dingarac bio grub u komunikaciji i da je često morao da smiruje situaciju.
„Dragan je ušao u konflikt sa članovima konzorcijuma na početku izgradnje, pa su smatrali da je sa njim bilo nemoguće sarađivati.“
Tvrdeći da mu je ugovor raskinut bez osnova, Dingarac sada od SMB-Gradnje traži da mu isplati skoro 17,9 miliona dinara. Reč je o isplati zarada za poslednjih mesec dana, penala zbog jednostranog raskida ugovora, kao i nagradu koja bi im pripala ukoliko bi posao bio završen pre zadatog roka, na koju Dingarac tvrdi ima pravo.
Prema ugovoru nagrada se isplaćuje ukoliko SMB-Gradnja prekrši svoje ugovorne obaveze, i primera radi angažuje podizvođače bez konsultovanja Dingrakona, stoji, između ostalog, u sudskoj dokumentaciji.
Pred Privrednim sudom u Beogradu trenutno je u toku glavna rasprava na kojoj su saslušani članovi SMB-Gradnje, a očekuje se saslušanje i zaposlenih u GDS-u i podizvođačkih firmi.
Izvor: CINS
