Изградњу стамбеног комплекса ЕXПО-а у Сурчину пратиле су бројне грешке од којих су неке „могле да буду фаталне“ и доведу до урушавања у комплексу, открива ЦИНС. Један инжењер упозорио је на пропусте, након чега су бројне грешке отклоњене. Због начина на који су проблеми решени, стручњаци са којима је ЦИНС разговарао доводе у питање да ли су грешке исправљене на прави начин.
Док се Србија тек суочавала са размерама фаталне несреће након пада надстрешнице у Новом Саду, Драган Дингарац је добио неуобичајен захтев.
Дингарац је грађевински инжењер који има искуство рада на великим пројектима у држави, попут Београда на води. Између осталог, његов тим и он организују посао на градилиштима – одређују који профил радника им је потребан, са којим искуством и знањем, колико их је потребно да би се неки посао обавио и шта ће тачно радити.
За ово су били ангажовани и током изградње једног дела стамбеног комплекса на ЕXПО градилишту. Међутим, недуго након пада надстрешнице, Дингарац, односно његова фирма, су добили задатак да провере сву документацију на основу које је зграде требало градити – иако није уобичајено да се документација прегледа након почетка изградње.
Прегледајући папире налазили су проблем за проблемом – више од 270 грешака и указали на пропусте који су према њиховој процени могли да доведу до „фаталних последица“. Током ангажмана његов однос са фирмом СМБ-Градња, као и са подизвођачима, постајао је све напетији, да би кулминирао непуна четири месеца касније – када му је уговор раскинут.
Документација коју је прикупио ЦИНС као и саговорници са којима су разговарали, показују како су иза фасаде велелепног пројекта којим се власт хвали – радови упитног квалитета и планови са погрешним прорачунима.
Радомир Фолић, некадашњи декан Факултета техничких наука и стручњак за конструкцију је након прегледа документације коју је прикупио ЦИНС оценио да су изградњу пратили бројни дефекти у пројектовању и извођењу радова.
„Дефекти су оштећења настала услед грешака у пројекту и у извођењу. (…) Лоше извођење радова може да доведе на крају и до рушења и до погибије људи.“
Грешка која је могла да доведе до „фаталних последица“
У оквиру међународне изложбе ЕXПО коју Србија организује 2027. године, гради се стамбени комплекс од 1500 станова. Нешто мање од трећине, 460, требало је да изгради фирма СМБ-Градња која је и ангажовала фирму Драгана Дингарца – Дингракон.
Идеја је да станови служе да се сместе пре свега учесници изложбе, а да се касније продају и да то постане класично стамбено насеље. Нешто слично је урађено је и са насељем Белвил после Универзијаде коју је Србија организовала 2009. године.
Према плановима за изградњу, комплекс је састављен од низа зграда између којих се налази плато са жардињерама, клупама и дечјим игралиштем. Испод платоа би требало да се налази подземна гаража, тако да је он заправо плоча изнад те гараже.
Међутим, у случају пожара, ватрогасно возило би такође прелазило преко платоа што значи да он мора да буде довољно јак како би издржао терет.
Истраживање ЦИНС-а открива да није све било тако.
Прегледајући документацију, Драган Дингарац је увидео да прорачуном није предвиђено довољно велико оптерећење које стварају слојеви изнад плоче, попут жардињера и нагомиланог снега током зиме или ватрогасног возила. Према његовој процени, оптерећење је у реалности веће за 266%.
Професор Фолић каже за ЦИНС да би се услед толико омашеног прорачуна оптерећења плоче, она срушила.
„То је озбиљна грешка која може да доведе до комплетног колапса целе зграде.“
Фолић истиче да све треба да се санира.
„Прво пројекат, па да се види плоча, на шта је ослоњена, зидови, стубови и све доле до темеља да се провери и појача.“
Да постоји могућност да се плоча услед таквог оптерећења уруши сматра и грађевински инжењер Един Дрљо.
„Ако је оптерећење чак 266% веће од пројектом предвиђеног, постоји озбиљан ризик да дође до значајних пукотина, деформација, а у крајњем случају и до урушавања конструкције“, објашњава Дрљо.
Ово је један од крупнијих пропуста који је Дингарац уочио у Пројекту за извођење радова. Реч је о документу који по закону не мора да прође техничку контролу, али је СМБ-Градња затражила Дингарцу да то ипак уради.
Оно што није могао да претпостави је размера проблема.
Дингарац је о пропустима обавестио Грађевинску дирекцију Србије (ГДС) и друге фирме из конзорцијума које граде стамбени комплекс. Тако су и остале фирме провериле планове по којима граде и нашле исту грешку – прорачун за спорну плочу приземља свуда је био омашен.
Пројекат је на крају морао да се мења за цео комплекс, плоче су подебљане са 25 на 28 центиметара.
Међутим, остало је нејасно да ли је ово довољно јер у једном од мејлова до којих је дошао ЦИНС Дингарац наводи да није сигуран.
„Опет, да ли је ово довољна арматура…то више нико не зна имајући у виду штурост нове анализе оптерећења коју су направили усвајајући моје примедбе.“
Грађевинска инжењерка из ГДС-а која је вршила надзор над изградњом стамбеног комплекса на ЕXПО-у, Јасна Здравковић, у разговору са новинарком ЦИНС-а каже да је плоча удебљана како би се лакше уградила арматура, најчешће челичне шипке које дају чврстину и отпорност бетону. Додаје да је измене одобрила независна контрола.
„Све је гледала техничка контрола и она се сагласила са тим изменама које су биле.“
Међутим, грађевински инжењер Един Дрљо сматра да је одговор ГДС-а нелогичан. Према Дингарчевим примедбама, стварно оптерећење плоче више је него двоструко веће од првобитно прорачунатог, док је њена дебљина повећана са 25 на свега 28 центиметара.
„Повећање дебљине плоче за само три центиметра, без додатне арматуре, не повећава значајно њену носивост.“
Са њим је сагласан и професор Фолић да подебљавање бетона не решава проблем носивости.
„Одмах да вам кажем објекат је нестабилан. (…) Мора да се прерачуна и да се комплетна конструкција од плоче до темеља провери.“
Из ГДС-а нису одговорили на ЦИНС-ов захтев за интервју, нити на питања која смо им послали. Новинарка је телефоном разговарала са инжењерком ГДС-а Јасном Здравковић, али ју је за део питања упутила на мејл Дирекције.
Предраг Петричевић, власник и директор СМБ-Градње у кратком телефонском разговору с новинарком ЦИНС-а није желео да даје коментаре.
„Извините, али није примерено да се неко представи као новинар и да са мном разговара на ту тему.“
Ни Драган Дингарац није желео да говори за ЦИНС и одбио је разговор.
Сектор за ванредне ситуације МУП-а проверавао је противпожарну документацију за стамбени комплекс. Једна од примедби коју је овај сектор имао на пројекат је управо везана за прорачун плоче изнад гараже и то што им он није послат уз осталу документацију. У папирима које је ЦИНС прикупио од МУП-а се види да је комплетна документација достављена тек годину дана од када је Дингарац пронашао недостатке.
Драган Дингарац је СМБ-Градњи послао 270 примедби на пројекат за извођење радова. Мејл преписке до којих је дошао ЦИНС показују да је исправљена већина пропуста на које је указала Дингарчева фирма.
У међувремену, проблеми нису остали само у пројектној документацији, већ су се низали и на градилишту.
„Ово је срамота како раде“
Мејлови и поруке које су размењиване између Дингарца, СМБ-Градње, подизвођача и Грађевинске дирекције Србије показују да је било критике на рачун квалитета радова, а тензију у комуникацији постајало је све теже контролисати.
Дингарац и људи из његовог тима су се константно жалили на то како подизвођачи раде. Један од узрока може бити и што је у прилогу уговора између СМБ-Градње и Дингракона јасно назначено да поједине фирме не могу да добију већи обим посла као подизвођачи због ранијих кашњења и пропуста у квалитету.
Дингарац тврди да СМБ-Градња тај део уговора није испоштовала до краја. Од новембра до фебрара поруке на WхатсАпп групи показују константне проблеме.
Почетком 2025. Грађевинска дирекција Србије, која је вршила надзор, почела је да шаље све конкретнија упозорења СМБ-Градњи. У њима су, између осталог, указивали на искрзане ивице зидова, неадекватно бетонирање плоча и зидова и такозвану сегрегацију бетона на зидовима и стубовима. Сегрегација заправо настаје када се састојци у бетону попут шљунка и цемента раздвоје, па он постаје неуједначен. Када се то деси, настају шупљине у бетону које могу бити опасне. Наиме, реч је о бетону који у себи има и испреплетене челичне шипке – које због насталих шупљина касније рђају и пропадају.
Дрљо каже да је сегрегација резултат лоше изведених радова.
„Оног тренутка кад виде да је дошло до сегрегације и ако су они наставили даље да граде, а нису то санирали, нису то евидентирали као грешку, поставља се питање о компетенцији те фирме.”
Са њим је сагласан и професор Радомир Фолић.
„Кад постоји тај тренд да се константно и континуирано нешто санира, то нам је доказ да је то лош извођач.“
„Имамо ситуацију да се квалитет бетона значајно погоршао и под хитно је потребно предузети мере да се квалитет бетона поправи“ – пише у једном од дописа ГДС-а из фебруара 2025.
Због континуирано лошег квалитета градње, ГДС је тог месеца наложио и рушење три већ изграђена стуба на којима је услед неадекватног бетонирања дошло до озбиљне сегрегације бетона.
Професор Фолић објашњава да је сегрегација бетона изузетно велики проблем и да је надзор у обавези да прекине бетонирање ако до ње дође.
Такође, према Дингарчевим речима, његов тим је направио упутство како радови треба да буду изведени за сваку важну позицију, али да то није поштовано.
Указивао је и да СМБ-Градња нема инжењера за контролу квалитета и да имају само једног запосленог који се бринуо о безбедности и здрављу на раду, али да он није ни био на градилишту сваког дана.
Дрљо објашњава да је неопходно да лице за БЗР свакодневно буде на градилишту.
„Број несрећа на грађевини је највећи у поређењу са свим другим индустријама. Зато је апсолутни приоритет на сваком градилишту безбедност.“
Са друге стране, подизвођачи су се жалили на начин на који Дингарац и његови људи комуницирају.
Тензије су расле заједно са проблемима.
У фебруару 2025, након вербалног сукоба са одговорним извођачем радова СМБ-Градње Радетом Кашићем, Дингарац је повукао своје људе са градилишта. Када се два дана касније вратио, сазнао је да му је уговор раскинут.
Званично, СМБ- Градња је уговор раскинула због проблема у комуникацији. У судском поступку који се води пред Привредним судом по тужби Дингарца против ове фирме, Кашић је рекао да је Дингарац био груб у комуникацији и да је често морао да смирује ситуацију.
„Драган је ушао у конфликт са члановима конзорцијума на почетку изградње, па су сматрали да је са њим било немогуће сарађивати.“
Тврдећи да му је уговор раскинут без основа, Дингарац сада од СМБ-Градње тражи да му исплати скоро 17,9 милиона динара. Реч је о исплати зарада за последњих месец дана, пенала због једностраног раскида уговора, као и награду која би им припала уколико би посао био завршен пре задатог рока, на коју Дингарац тврди има право.
Према уговору награда се исплаћује уколико СМБ-Градња прекрши своје уговорне обавезе, и примера ради ангажује подизвођаче без консултовања Дингракона, стоји, између осталог, у судској документацији.
Пред Привредним судом у Београду тренутно је у току главна расправа на којој су саслушани чланови СМБ-Градње, а очекује се саслушање и запослених у ГДС-у и подизвођачких фирми.
Извор: ЦИНС
